Urbanitet

Sanacija starih rudarskih naselja - osnova uspesne urbane revitalizacije

Ponudjena resenja sanacije stambenih blokova u Kostolcu autora arh. Nikoline Vujosevic predstavljaju izazov konvencionalnom pristupu i zato zasluzuju poseban osvrt.

Osnovno je pitanje na kakav nacin arhitekta (i urbanista) pristupa problemu? Pristup je izazovno nekonvencionalan i reflektivniji, pa stoga i nudi bolja resenja, koja primerenije zadovoljavaju projektantske, urbanisticke ali i socijalne potrebe u vremenu ekonomskog zastoja.

Ovakva revitalizacija stanovanja daje osnove za preispitivanje situacije »oko nas« i mnogih nacelnih problema sa kojima se danas suocavaju ne samo nasi gradovi, vec i sama profesija arhitekata i urbanista.

»Memorija grada«

Kostolac je »industrijski grad«; bez obzira sto ispod njega leze urbani, civilizacijski slojevi sa ogromnom kolicinom »artefakta« rimskog perioda, koje je industrijski i urbanisticki buldozer zbrisao iz »memorije grada«.

Bezlicnost arhitektonskog i urbanistickog izraza vezanog za real-socijalisticku arhitekturu i filosofiju naselja kao »proizvodnog kampusa« daje osnovno obelezje ovom gradu.

Cinjenica da su stanovi gradjeni za rudarsko naselje vezuje se i za jeftinu konstrukciju i za anonimnu, funkcionalisticku arhitekturu pre svega broja »Dz« - stanova za »n«-stanovnika. Nizak standard akumulativnosti, eksploatacione privrede doveo je do situacije da su nakon 20 godina pojedini stambeni objekti dovedeni u stanje »substandardnog« stanovanja.

U nekim drugim vremenima mozda bi se islo na totalnu rekonstrukciju, sto ne bi istovremeno znacilo ni bolja arhitektonsko-urbanisticka resenja, a svakako ne ni ekonomicnija.

Potvrdu za to mozemo, nazalost, naci na brojnim lokacijama glavnog grada - od Dorcola, Neimara, a i da ne pominjemo tzv. interpolacije. Dugogodisnji nedostatak vizije i strategije ne samo prema urbanom nasledju i morfologiji urbanog bloka, vec i stava prema vlasnistvu i odgovornosti za odrzavanje, mnoge nase gradove dovelo je u stanje zapustenosti. Zatim kategorizovani kao »substandardni« uglavnom su do sada ruseni i zamenjivani odskorasnjom poplavom anegdotskog »postmodernistickog« izraza, a i ranijom razgradnjom urbanih blokova slobodno stojecim stambenim objektima.

Zatecena situacija u Kostolcu samo je deo te opste slike, pa je pristup arhitekte Nikoline Vujosevic upravo zbog toga relevantan. U resavanju problema jednog tipicnog »industrijskog naselja« suoceni smo pre svega sa dve cinjenice. Prvo, proslost a posebno period posleratne izgradnje odrazava real-socijalisticku interpretaciju »moderne«. Istovremeno, razvoj novih industrijskih postrojenja prosto je »brisao« identitet gradova. Stvarani su uniformni ambijenti, pogorsani losim arhitektonskim izrazom i losim zanatskim radovima u modelu »blokovskog socijalnog stanovanja«.

Zaokret ka buducnosti

Primeri ovde prikazani ilustruju mogucnost da se pazljivom, znalackom rekonstrukcijom mogu u oronula naselja vratiti elementi tradicionalnog urbanog i arhitektonskog izraza.

Istovremeno, treba istaci u ovom primeru ekonomicnost resenja, visokokreativnu saradnju arhitekte i kolege staticara Milorada Ristica koji duhovitim staticko-strukturalnim resenjima stvara potpuno novu visokokvalitetnu tipologiju stanova.

Rekonstrukcija je uradjena za nekoliko razlicitih tipova stambenih objekata i na razlicitim lokacijama, ali sve zajedno cini celinu urbane revitalizacije.

Autor je, ocigledno svestan trenutka recesije ali mozda i osecaja identiteta stanara u novoostvarenim vlasnickim odnosima, pokusao da bez drasticne intervencije obezbedi nov visok kvalitet stanovanja.

Arhitekta Nikolina Vujosevic je tom poslu prisla na zaista zanimljiv nacin. U danasnje vreme dominacije »anegdotskih« nadzidjivanja tipa »mansardne kape« ona ove objekte nije tretirala kao »platformu« licnog ogledanja vokabulara postmodernistickog ili slicnih izraza. Naprotiv, zanatski profesionalno, skoro kao dobar hirurg prisla je svakom objektu, svakom stanu i krovu posebno. Ali ujednacena koncepcija, arhitektonski izraz i konstruktivno resenje »provlaci« se kroz ceo poduhvat.

Svaki objekat je resavan pojedinacno ali je zanatski i projektantski ostvarila ideju »slobodne organizacije prostora stana« u svakom objektu. Pojacavanjem mreze stubova na fasadi i ojacavanjem stepenisnog jezgra i zadrzavanjem dimnjackih i kanalizacionih vertikala, dobila je »slobodne« povrsine stanova, sto joj je omogucilo niz izuzetno savremenih varijanti fleksibilnih stanova. Tako »prekrojeni« stanovi ne samo sto odrazavaju savremenije koncepcije stanovanja, vec daju i mogucnost njihovim stanarima da sami biraju varijantu. Time je postignut zavidan stepen i adaptibilnost i samoucestvovanja u formiranju porodicnog prostora, sto moze na najbolji nacin da prati promene u strukturi potreba porodice. Arhitekta Nikolina Vujosevic istovremeno je dala i izuzetan znacaj cak i enterijeru stana. Princip da svaki stan ima kamin, ne samo kao rezervno loziste, vec pre svega kao mesto okupljanja porodice provucen je racionalno i nenametljivo, kroz sve stanove.

Sacuvan je osnovni raster fasadnih otvora i balkona sa odgovarajucim interpolacijama. Poseban izraz daju povrsine izvedene u »staklenim prizmama«, sto objektima daje izraz osvezenosti i »cistoce« - naslucuje fasade »moderne«.

Iako su krovovi resavani na razlicitim tipovima objekata, a neki objekti su i nadzidjivani, ostvaren je isti »izraz« krova (kroz slicne nagibe, strehe i sl.), sto na neki nacin povezuje ove objekte ali daje i nov identitet ne samo objektu vec naselju u celini.

Objekti koji su nadzidani u spoljnoj obradi dobili su »trem-sprat«, sto doprinosi podsecanju na neki izraz tradicionalne arhitekture tog kraja ali ne eklekticno, vec zaista moderno - vernakularno (skoro u duhu ranih A. Aaltovih radova).

Naravno, ni sveobuhvatniji plan urbane revitalizacije Kostolca ne bi mogao nadoknaditi izgubljeno.

Primeri ovde prikazani sa »nagovestajima« elemenata narodnog graditeljstva, mnogo vise legitimizuju pravo na »reinterpretaciju tradicije« u duhu kanona postmoderne, nego mnoga druga resenja oko nas. Ovakav pristup daje nagovestaj moguceg postepenog reidentifikovanja naselja kroz slicne rekonstrukcije i sanacije i stambenog (i gradskog) tkiva.

Sonja Prodanovic