Ponovo procitati

Arhaicni jezik presuda izrecenih sredinom devetnaestog veka tesko da citaoca moze ostaviti bez osmeha. Ona svecana arhaicnost povelja srednjeg veka je daleko, ovo je jezik koji su crkveni velikodostojnici, kritikujuci reformu Vuka Karadzica, nazivali jezikom govedara. Izvesnu otmenost ovim presudama daje sklop recenice, posebno glagol na kraju, kao i reci jos neartikulisane na novosrpski.

Zanemaricu lepotu ovoga jezika govedara, moj je cilj skroman - da prikazem koje su vrednosti zasticene, odnosno, zasto su ove zitelje krivicno gonili, ko su krivci, kako su se branili od optuzbe i kako su kaznjavani. Nekoliko slucajeva koje prikazujem uzeti su iz zbirke presuda koju je pre 99 godina objavio St. Maksimovic, sudija.

Trojica psovaca ustava - Kosta iz Pozarevca, Vula iz Pozarevca i Stanko iz Velikog Gradista

Izvestivsi se brat Kostin Jova, da patrola pokusava da mu uapsi brata i njegove goste, tamo je dotrcao i nji od nadleznih pandura da ih ne uapse otimao, raneci ih poganima, a Kosta, medju tim, odunut, otisavsi putem, ustav psovao govoreci: tu nema ni ustava ni nikakvih prava kad se s njima tako postupa. Da je ovako bilo potvrdili su nadlezni panduri, istakavsi da su spremni i zakleti se.

Predrecena braca su za istuplenije svoje osudjena da 8 dana u zatvoru prebudu, i po tom se slobodni otpuste, s opominanijem da se unapredak od podobne krivice uklanjaju i granicu pristojnosti ne prestupaju. Telesne kazne i to samo za ovaj, prvi slucaj ovakvog prestupa, spasilo ih je to sto su oni trgovackog reda, ali je napomenuto da se unapredak nikakvo prizrenije na to imati nece.

Psovac Stanko - Bio je to Ivko Bogosavljevic iz Desine, Pozarevac, koji je Slavnom nacalnicestvu prijavio Stanka Stefanovica iz Velikog Gradista, a nacalnicestvo dalje, sudu. Stanko je otrovne neke reci protivu blagotvornog ustava, protivu zemaljskog prava, protivu blagostanija narodnog i, sta vise, protivu zakonog i milostivog knjaza naseg i sadasnjeg naseg praviteljstva govorio. Mnogo. Otrovne reci su se sastojale u tvrdnji da se uskorilo sa prikupljanjem danka do 8. marta jer ce se tada bivsi knez Milos vratiti, da su Turci iz Adakale i Vidina knjazu Aleksandru poziv da se vrati odneli i da je to sve lazno sto je ucinjeno.

Stanko ovo ne priznaje, ali je sud poklonio veru dostavi pa je resio da se on za ove otrovne njime izgovorene reci, kao javni narusitelj mira i zakonog poretka, po odlezanom 7 dnevnom apsu publicno, na ugled podobnim zloumisljenicima, u svom mestu V. Gradistu sa 5 udaraca stapa telesno u jedan mah kazni, i potom slobodan otpusti.

Psovac Vula - Slavno nacalnicestvo je Vulu Simica, sapundziju iz Pozarevca, uputilo sudu u vezi sa prijavom Sreje, takodje sapundzije, takodje iz Pozarevca. Vula sapundzija je pred Srejom takodje sapundzijom, protivu ustava, prava i blagostanija narodnog i opsteg mira neke reci izgovorio. Te reci su bile usmerene, s jedne strane, na procenu da je privredna situacija rdjava, a sa druge, bile su najava oruzane pobune sa prevratom. Rekao je - pre je bolji pazar i bericet bio. Dodao je - neko cislo protivnika narodnih iz Zemuna ce amo preci, zajedno sa bivsim knjazom Milosem, pa ce se posle videti sta ce biti.

Ove otrovne reci da je govorio Vule nikako ne priznaje. Sud je poklonio veru sapundziji dostavljacu i presudio: da se Vule zbog kritikovanja pravnog poretka, privredne situacije i vladara, sa 50 stapa na sred carsije radi ugleda njemu podobno zlomiselnim kazni, potom da 20 dana u apsu okovan prebude i po izdrzaniju ovog slobodan otpusti se.

Opstepoznati protivnik narodnog poretka

Zlokovarne reci koje je Gruja izgovarao sastojale su se u tome sto on za sadasnjeg svetlog knjaza ne zna no za bivseg. Bilo je tu i najave oruzanog prevrata jer je isti sarac rekao da ce sa 30 druga na strazu na Dunavu udariti kako bi olaksao povratak kneza Milosa. Zapretio je - g. nacalnik okruzni Dobrosav Zdravkovic i clen suda ovog g. Janja Tomic necedu se vise kuci natrag vratiti.

Na suocenju sarac - njegov bivsi sluga, Gruja nije nista priznao. Ali, vise puta pominati Gruja i ranije je policajnom vlascu opominjan da se svega sto je protivu blagostanija narodnog i postojeceg upravljenija kloni, uklanja. Nije poslusao, pa je postao opste poznati protivnik narodnog poretka. Osudjuje se, kao takav, da se posle 4-dnevnog apsa sa 30 stapa kazni, i potom slobodan kuci svojoj pusti.

Vredjanje vlasti

Vlast koja tuce

Nije vredjao vlast - Dostava je glasila - jedan covek je neke protivne reci prema svetlom knjazu Aleksandru rekao. To je bio, u predmetu politickog prestupljenija, Nedeljko Brankovic iz sela Kusiljeva, srez Moravski, okrug Pozarevacki. Dostavljaci su bili Stojan Jovanovic iz Tabanovca, i Vucko Miloradovic iz Crkvenca. Protivne reci su se sastojale u tome sto je N. Brankovic kazao da svetli knjaz nase aljine oficirske nosi, da ga covek ne bi mogao poznati da je knjaz. Zatim je rekao da ovaj knjaz sve cuti. Dodao je i to da je onaj stari knjaz sve na protiv toga vikao i psovao i ljude uvek uznemiravao.

Sud je resavao po slobodnom sudijskom uverenju: optuzeni se samo zbog toga sto su gore njime navedene reci podozritelne i dvostruke bez svakog osnova i dokaza smatraju, sudom ovim osuditi ne moze. Resava: optuzeni Nedeljko kao nevin u ovom predmetu od svake dalje odgovornosti ima se osloboditi.

Vlast koja tuce - Da je strogo zabranjeno biti narod bez dogovora sa ostalima iz vlasti, pokazuje slucaj koji je sudjen 1. maja 1843. godine. Sud je postupao po privatnoj tuzbi Stevana Gajina iz Brezana a protiv Flore Djordjevica kmeta Brezanskog. Kmet je Stevana udario sumaricom po glavi s kojim udarcem i ranu zlu mu zadao. Stevan se na sudu pokazao obliven krvlju.

Istraga je pokazala da se isti Steva zaletio oteti jednog starca koga je kmet Flora bez najmanjega uzroka bio bezmjerno po ledji i potom ponovo povalivsi ga i hotjase biti ga. Negodujuci, Stevan zaleti se da izbavi starca. No Flora, pustivsi starca, scepao sumaricu, pa Stevana po glavi. Ovo su videli i potvrdili tu slucajno nasavsi se okupljeni seljaci i kmetovi.

Za ovo nerasudno bijenje kmet Flora, vlast, pritvoren je u aps na 4 dni, a potom kaznjen sa 25 stapa po telu. Kazna nije izvrsena pred seljacima, javno, vec u prisustvu drugih kmetova. Odobreno je da ostane kmet ali usovjetovan je da unapredak u gnjevu i u delu svojem bude raspolozitelan i nikoga svojom rukom da ne bije, no za male vaznosti po saglasju sodruznih mu kmetova sudejskih, a za veca prestupljenija i vaznosti odmah k sudu da posalje.

Knjiga »Strmoglav Serbije«

Istraga je pokazala da je Gaja neku knjigu Miti na procitanije davao, no veli ne pod imenom »Strmoglav Serbije« vec »Prigodnosti zbitija u Srbiji«. Razume se, istraga je insistirala na poreklu knjige - ko mu je dao, odakle knjiga, gde je sada? Gaja je izjavio, premda bijen slavnim nacalnicestvom sa 35 stapa tokom 25-odnevnog pritvora, da je knjigu u Beogradu, u kafani, na rafu nasao. Kada je slavno nacalnicestvo istu potrazilo, on ju je, uplasivsi se, u vatru bacio. Da je kocijasu, a u stvari nacalniceskom dostavljacu Zivku, protivne reci govorio, Gaja nikako ne priznaje.

Pojavili su se jemci, imenom Laza Stojanovic, Vasa Pesic, Djordje Sainovic i Petko Pavlovic, carsilije, svi iz Pozarevca. Oni su molili da se Gaja otpusti, na jemstvo njihovo kako se on unapredak u podobnoj krivici uhvatiti nece. Uzimajuci u obzir da je Gaja Cor-Ilic odlezao 25-odnevni aps, da je primio 35 stapa po telu, da delo ne priznaje, i da su se pojavili i jemci, sud ga je pustio da kuci svojoj slobodan ide.

*

Tako su bili sudjeni oni koji su bili protiv vlasti sredinom devetnaestog veka.

Kada se baci pogled na 150 godina koje dele sredinu devetnaestog veka i kraj dvadesetog veka i na dogadjaje koji su usledili, moze se zakljuciti - sta se dogodilo jednom, dogodice se opet.

Gordana Kacanski