Zadarsko sudjenje Momcilu Perisicu

Tek toliko da se podsetimo: Zupanijski sud u Zadru (predsedavao Dubravko Krpina) osudio je 24. aprila ove godine (u odsustvu) nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije general-pukovnika Momcila Perisica na 20 godina zatvora. Sem njega, na tom istom procesu, na visoke zatvorske kazne izmedju 12 i 20 godina, osudjeno je (takodje u odsustvu) jos 17 oficira, Perisicevih saradnika pre i tokom rata u Hrvatskoj, kada je ovaj, u cinu pukovnika JNA, bio komandant Artiljerijskog skolskog centra u Zadru. Osudjeni su »zbog zlocina protiv covecnosti i medjunarodnog prava i zbog ratnog zlocina protiv civilnog stanovnistva pocinjenih u avgustu i septembru 1991. godine u Zadru i okolini«.

Ovo sudjenje kvalifikuje se i kao »ekspresno«, jer je proces okoncan za dva dana (22-24. april). Primedba je verovatno na mestu, mada ne bi trebalo zaboravljati da je proces otvoren jos 17. oktobra prosle godine, da bi nakon kratkog trajanja bio prekinut i odlozen za pocetak novembra te iste godine. Kao sto se vidi, pauza se iz raznih razloga (u koje ovoga casa ne bismo da ulazimo) otegla do ovih dana.

Jedan od poznatijih beogradskih vojnopolitickih komentatora postavio je ceo set pitanja u odnosu na sudjenje. Izmedju ostalih: »Da li iza sudjenja i presuda stoji samo Hrvatska, ili jos neko od 'zainteresovanih'? Da li je to bilo sudjenje samo bivsim oficirima JNA, ili pokusaj destabilizacije Vojske Jugoslavije? Da li je kroz sudjenje u Zadru Hrvatska najavila tvrd kurs prema SR Jugoslaviji?«. Uprkos tome sto je svako od ovih pitanja komentar »po sebi«, i sto su pitanja polemicki veoma izazovna, ni njima se sada i ovde, pojedinacno i podrobnije, necemo baviti, kao sto pravnoj struci ostavljamo juridicku dimenziju zadarskog procesa.

Iz te iste zalopojke, objavljene u visokotiraznim prestonickim novinama, izdvajamo jos i ovo: »Presuda nacelniku Generalstaba Vojske Jugoslavije samar je i SR Jugoslaviji, pokusaj uklanjanja jugoslovenskog generala (...). Sta je radila diplomatija SR Jugoslavije za vreme ovog sudjenja (...)? Hoce li drzava stati iza nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije i uopste Vojske Jugoslavije? (...)«.

I autoru zalopojke savrseno je jasno da nema te jugoslovenske diplomatije, da nema savezne niti ma koje druge vlasti izvan apsolutne vlasti Gospodara. Dakle, bice da covek nema hrabrosti, sta li, pa da gadja neposredno u metu, nego primedbe i pitanja odapinje okolisno, preko Milana Milutinovica i Zorana Lilica, to jest preko Diplomatije i Drzave kojih zapravo i nema. Pardon, ima ih onoliko koliko je Gospodaru potrebno da ih ima.

No, svejedno: logika komentatorove kritike - naopaka je. Narocito je jalovo pitanje: hoce li Drzava, odnosno Slobodan Milosevic, da zalegne iza Momcila Perisica?!

Slobodanu Milosevicu ne cvetaju ruze na medjunarodnom politickom poligonu, a na unutrasnjem planu nikada tokom svoje, u biti desetogodisnje, vladavine Srbijom nije bio u vecem tesnacu. Prema tome, Predsednik ima neuporedivo vaznija i preca posla nego da se bakce jednim generalom, pa bio to i Perisic!

Uostalom, General ima da izvrsava naredjenja, stao Predsednik iza njega (u ovom ili ma kojem drugom procesu), ili ne. I to ne samo zato sto je Slobodan Milosevic njegov stvarni vrhovni komandant, ne ni zato sto mu je dao tri generalska cina za manje od trideset meseci (premda ni ti razlozi nisu beznacajni), nego prevashodno zato sto su General i Predsednik, kao pupcanom vrpcom, povezani interesnim, narocito ratnim sponama: njih dvojica najbolje znaju koliko Srbija, odnosno SR Jugoslavija »nisu ucestvovale u ratu« u kojem su do nogu potucene! Njih dvojica cuvaju i neke ratne tajne iz tragicne bosanske stvarnosti. Svemu uprkos, ne mislimo da zadarsko sudjenje Generalu i njegovim saradnicima moze znaciti »uvertiru za Hag«, kako su jos prosle godine pisale neke hrvatske novine. Budimo realni, Hag je jos daleko (ako ga i bude!), u sta veruje i Milosevic, pa se i zato ponasa kako se ponasa, jer ako bi pred Tribunal izasao General, u ambis bi povukao i Predsednika.

Kao sto je poznato, Momcilo Perisic u ratnom kovitlacu u Hrvatskoj nije stedeo ni Zadar ni Zadrane (doduse, ni oni njemu nisu uzvracali kruhom i solju, ali to je vec neka druga prica!): Zupanijski sud u Zadru smatra ga odgovornim »za smrt 34 civila, veliki broj ranjenih i za rusenje i nanosenje stete na 130 civilnih objekata«. Po svemu sudeci, za Perisica to i nisu bili »civili«, nego naprosto - »ustase«, pa zato i nema ni velikog greha, ni velike stete! Najposle, taj »ratni podvig« u oficijelnom Beogradu i u »patriotskim krugovima« izdignut je na rang najviseg herojskog cina, sto je bila jedna od najupecatljivijih preporuka za njegovo vrtoglavo uspinjanje lestvicom vojne hijerarhije.

Jedino je na toj, nacionalistickoj crti moglo doci do zahladjenja odnosa izmedju Generala i Predsednika: General, kao izraziti »patriota nacionale«, zamerio je (pretpostavljamo) Predsedniku sto nije do kraja istrajavao na tvrdoj nacionalistickoj politici, vec je takticki uzmicao sve do seseljevski neprihvatljivog mirotvorstva. Svoje nezadovoljstvo, medjutim, General nije prosipao okolo, niposto ne javno. Zato se valjda i zadrzao u sedlu i onda kada su ga mnogi vec videli u slobodnom padu. Taman posla da ga moze oboriti zadarski proces! General i Predsednik ili idu, ili ostaju u paketu!

Otvoreno, rekosmo, prosle godine, dakle na petu godisnjicu stradanja Zadra i Zadrana, moguce je i sa nekim vecim politickim ambicijama koje su se iz nekih razloga istopile, sudjenje je moralo jednom i da se okonca. Sudeci, medjutim, kako je zbrzano, tesko je poverovati da ce sudjenje Momcilu Perisicu i njegovim ratnim saradnicima (bar za sada) izaci izvan granica Zadarske zupanije, pri cemu osveta, makar i ovakva, nije iskljucena kao motiv. Zato su valjda i kazne, ima se utisak, odrezane onako vise odoka.

Stipe Sikavica