Arcenje nacionalnog blaga

Manir u kojem se radi privatizacija PTT do te mere odslikava nacin vladanja stranke na vlasti, da opozicionim partijama nista nije moglo da posluzi bolje da na jednom primeru pokazu javnosti koliko je ova vlast neodgovorna

Tanja Jakobi

Kad ovaj tekst bude u novinama, mozda ce detalji ugovora italijanske drzavne telekomunikacione kompanije STET i srpske vlade, o prodaji 49 odsto srpskih telekomunikacija biti potpuno jasni i dostupni javnosti. Od toga kako se veoma intenzivni pregovori, vodjeni proteklih nedelja, budu raspleli, nece zavisiti samo buducnost telefonije u Srbiji - ukoliko STET zaista vladi Srbije isplati kes u onim rokovima i kolicini koju je domaca strana trazila (1,5 milijarda DM) - socijalisti ce moci da kazu da su sest meseci pre izbora, na njima vec pobedili.

Kad je postalo jasno da su pregovori usli u zavrsnu fazu, politicke partije, nevladine organizacije, ugledni pojedinci neskloni ovom rezimu poceli su intenzivno da ubedjuju zapadne diplomate da "pritisnu" Italijane da se pregovori ili odloze ili bar rokovi isplate te sume novca pomere iza decembarskih izbora.

Stvaranje privida blagostanja

U Stejt departmentu, sagovornici se zale da njihovi pritisci na zapadnoevropske kolege da se odrzi rezim spoljnog zida prema SRJ, imaju sve manje uspeha. Doduse, jednim brzim i jakim diplomatskim pritiskom pocetkom maja, sprecena je ideja ljudi iz Svetske banke i MMF da posalju jednu tehnicku misiju u SRJ tokom juna. Sada se, medjutim, obrisi jedne takve akcije ne vide, osim ako se celom stvari ne pozabavi eventualno i Medlin Olbrajt.

Dakle, ukoliko vladi Srbije uspe da isposluje preko potrebni kes (makar i samo trecinu gore pomenute sume) to bi bilo sasvim dovoljno da se dozirano oslabe najvazniji socijalni pritisci i stvori privid blagostanja. Iako je sasvim jasno da se najnovijoj izjavi predsednika Srbije Slobodana Milosevica da ce SRJ do kraja godine imati najvisu stopu rasta u Evropi, moze samo smejati, kad se u celu pricu ubaci PTT, stvar mozda bas i nije za sprdnju. Naravno da bi svaka stopa rasta pa i trostruko veca od najvece u Evropi bila gotovo nistavna, s obzirom da jugoslovenska privreda pocinje od samog dna.

Vlada Srbije, kako je zabelezeno u novinama, nema nameru da prodaje nijedno javno preduzece do kraja ove godine, ne toliko sto mozda ne bi htela, vec zato sto je PTT bio mozda najocuvaniji i jedini spreman za tako brzu prodaju. Ko god da dodje na vlast posle decembarskih izbora - ako PTT bude potrosen - morace dobro da se zamisli zasto je jedan resurs kakav su telekomunikacije, za koji se tvrdi da je prestizniji i vazniji za jednu zemlju od mnogih drugih prirodnih resursa, tako olako prodat i predat.

Nisu odgovorni samo socijalisti

Sve moguce procedure, od javne obznane parlamenta ili predsednika drzave da ce biti pristupljeno transformaciji telekomunikacija, do pravljenja platforme razvoja i ciljeva transformacije (za sta je zaduzena vlada), dugotrajne javne rasprave i potom javno raspisivanje tendera u relevantnim domacim i svetskim novinama, sve je to u srpskom slucaju preskoceno, a da se gotovo niko nije zainteresovao da na to skrene paznju gradjanima Srbije.

Samo je Estonija stranog partnera nasla direktnom pogodbom i dobila najmanju cenu po prikljucku. Sa relativno solidnim sistemom PTT veza (boljim nego ceski u vreme njegove prodaje) i dva miliona pretplatnika, Srbija, odnosno njena vlada, verovatno su mogli da raspisu medjunarodni tender i pozovu zainteresovane kompanije da se nadmecu za jedan od poslednjih "neokrnjenih" Telekoma u Istocnoj Evropi (svi ostali su vec delimicno privatizovani i ne bi mogli da racunaju na monopolski polozaj sto je jedan od najbitnijih elemenata pri izracunavanju buduceg profita). Jedan od razloga zasto se vlada nije za to odlucila je ocigledno relativno slaba zainteresovanost (s obzirom na stav diplomata da do resavanja krupnih politickih i ekonomskih pitanja velike kompanije treba da se suzdrze od ulaganja u SRJ) i zelja vlade Srbije da se sve zavrsi u cetiri oka.