Odlucujuca uloga nacionalnih stranaka

Partije stvarne gradjanske demokratske orijentacije imaju isti ili manji uticaj nego sto su ga imale u vreme proslogodisnjih izbora

Rok za prijavljivanje lista kandidata za lokalne izbore u Bosni i Hercegovini koji ce se odrzati 13. i 14. septembra istekao je 20. maja u 17. casova. To je, ujedno, bio i poslednji rok za registrovanje politickih stranaka koje ce ucestvovati na izborima. Prema podacima OEBS, ukupno je u oba bosanska entiteta registrovano 90 politickih partija; 47 partija je postojalo odranije, 38 je novoosnovanih ili partija koje su od proslogodisnjih izbora promenile ime.

Rok za prijavljivanje stranackih koalicija i nezavisnih kandidata istekao je 17. maja, ali OEBS jos ne raspolaze konacnim podacima o tome. Registrovanje biraca traje do 16. juna. Zavisno od toga kako posao bude napredovao, taj rok bi mogao da se pomeri.

U rasporedu politickih snaga u oba bosanska entiteta, u odnosu na izbore odrzane prosle godine, nema bitnijih promena. Odlucujucu rec, i najvise uticaja na birace, i dalje imaju nacionalisticki orijentisane stranke, ili stranke koje sa njima saradjuju. Te partije su u medjuvremenu, cak, uspele da ojacaju svoje pozicije. Partije stvarne gradjanske demokratske orijentacije imaju isti ili manji uticaj nego sto su ga imale u vreme proslogodisnjih izbora.

Izbori na celom podrucju Bosne i Hercegovine bice odrzani u isto vreme. To ukljucuje i podrucje Brckog, grada na severu Bosne koji je pod medjunarodnom arbitrazom. Glasace se, medjutim, samo u delu grada na teritoriji Republike Srpske (RS). Medjunarodni predstavnici, ukljucujuci i arbitra za Brcko Roberta Faranda, za sada cvrsto stoje na stanovistu da nece biti pomeranja rokova za izbore u Brckom i u vise navrata su ponovili da partije koje se odluce na bojkot tih izbora mogu samo da izgube. Vladajuca Stranka demokratske akcije (SDA) najavila je da ce bojkotovati izbore u Brckom jer je nezadovoljna odlukom da glasacka mesta budu samo u delu opstine pod kontrolom RS. Ta odluka, medjutim, nije definitivna.

Federacija

"Cilj koalicije je sadrzan u njenom nazivu - celovitost i demokratija. I to je nas odgovor na pokusaj da se Bosna razbije i da se u njoj ugnezde totalitarni i fasisticki rezimi", rekao je predsednik SDA Alija Izetbegovic. Predsednik Stranke za BiH Haris Silajdzic smatra da je formiranje koalicije "pobeda demokratskog projekta nasuprot desavanjima u nekim delovima zemlje gde su jos uvek na slobodi ratni zlocinci"

Na proslogodisnjim izborima Silajdzic i njegova Stranka za Bosnu nastupili su samostalno. U parlamentu Federacije, medjutim, uspeli su da osvoje svega 11 mesta. Silajdzic je tada imao ambicije da se ozbiljnije priblizi neprikosnovenom Izetbegovicu. On je, ocigledno, zakljucio da mu se vise isplati da podrzi vladajucu SDA i da sa njom podeli vlast u parlamentu.

Silajdzic je mogao da se opredeli i za blizu saradnju sa blokom demokratskih stranaka koji predvode Udruzene bosanskohercegovacke socijaldemokrate (UBSD), koji je takodje osvojio 11 mesta na proslogodisnjim izborima, ali to nije ucinio. Prelazak Silajdzica, koji slovi kao zagovornik liberalnije opcije, pod okrilje vladajuce SDA, verovatno ce bitno umanjiti izglede UBSD i drugih stranaka izrazito liberalne orijentacije na predstojecim izborima. Realno je ocekivati da koalicija koju su formirali Izetbegovic i Silajdzic odnese ubedljivu pobedu. Svaki drugi rezultat bio bi ravan senzaciji.

U delu federacije koji kontrolisu Hrvati odlucujucu rec igra Hrvatska demokratska zajednica (HDZ). Opozicione stranke sa iole realnim izgledima da osvoje znatniji broj poslanickih mesta prakticno ne postoje. Bosanski Hrvati su 20. maja doneli odluku o osnivanju Hrvatske zajednice Herceg-Bosne. Odluka je donesena na sednici Inicijativnog odbora za osnivanje HZHB, kojom je predsedavao predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) za BiH Bozo Rajic.

Rajic je istakao da Hrvatska zajednica Herceg-Bosna nece imati drzavno-pravnih atributa i da treba da objedini sve kulturne, politicke i naucne institucije Hrvata u BiH. Sednici Inicijativnog odbora prisustvovali su i visoki hrvatski funkcioneri.

Federalni partner bosanskih Hrvata ce, verovatno, u osnivanju HZHB videti pokusaj zadrzavanja makar dela ingerencija nekadasnje Hrvatske Republike Herceg-Bosne, koja je formalno ukinuta, a u praksi i dalje kontrolise vojnu i politicku situaciju u takozvanom hrvatskom delu Bosne. To ce biti protumaceno kao novi pokusaj hrvatske strane da odrzi strogu nacionalnu podelu unutar Federacije Bosne i Hercegovine.

RS

U proteklih godinu dana uticaj tog bloka je dodatno oslabio. Socijalisti su formirani pod okriljem Socijalisticke partije Srbije (SPS), koja je prosle zime zapala u ozbiljne teskoce. Savez za mir i progres je, automatski, poceo da gubi uticaj. SPS je u medjuvremenu, kako izgleda, odustala od namere da ozbiljnije radi na jacanju opozicije SPS i obnovila veze sa vladajucom SDS. To je u skladu sa namerom srpskih vlasti da na predstojecim republickim izborima u Srbiji ojacaju takozvanu nacionalnu opciju.

Nesto vise glasova u RS moze da osvoji Srpska radikalna stranka (SRS), koja ima tvrd nacionalisticki stav i cvrsto zagovara podelu Bosne i Hercegovine. Ostale opozicione stranke su isuvise male i na predstojecim izborima mogu, eventualno, da racunaju tek na po nekoliko mesta u vecim opstinama, ili na izvestan uticaj u manjim mestima.

U takvim uslovima vladajuca SDS nema nikakvu potrebu za formiranjem koalicije. Ona ce sama izaci na izbore i, izvesno je, na njima pobediti. Kao i u slucaju koalicije koju su formirali Izetbegovic i Silajdzic, poraz SDS ili ozbiljnije ugrozavanje njenih pozicija bili bi ravni senzaciji.

Povezivanje

Inicijativa te grupe stranaka i politicara, kako stvari sada stoje, nema gotovo nikakvih izgleda za skoriji uspeh. Nacionalno orijentisane partije imaju apsolutnu dominaciju i vode odlucujucu rec u politickim i drugim poslovima zemlje.

Koalicija koju su formirali Izetbegovic i Silajdzic zvanicno se izjasnila za jedinstvenu multietnicku Bosnu i Hercegovinu. Tesko je, medjutim, ocekivati da bi vecina srpskih i hrvatskih biraca mogla da poveruje u iskrenost takvih namera i da glasa za tu koaliciju. U sadasnjem odnosu snaga, koalicija Izetbegovic-Silajdzic na politickoj sceni ce ostati kao prevashodno muslimanska koalicija. Ona jeste dominantna politicka snaga u zemlji, ali ne moze biti prihvacena kao glavni motor za pomirenje medju narodima i stvarnu reintegraciju Bosne i Hercegovine.

Dragan Janjic (Beta)