Politika i zdravlje

U organizaciji Fonda za otvoreno drustvo i Fakulteta politickih nauka, u Beogradu je od 28. do 30. marta odrzan seminar o temi "Politika i zdravlje" Eminentni domaci i strani strucnjaci su, na primerima bivseg SSSR, SAD i nase zemlje, pokusali da rasvetle kompleksne i visestruke mehanizme preko kojih politika moze da utice ne samo na sistem zdravstva nego i na samo zdravlje gradjana.

Profesor Mark Fild iz Centra za ruske studije Harvard univerziteta zapoceo je svoje izlaganje o temi "Zdravlje i kriza zdravstvene zastite u bivsem Sovjetskom Savezu: Uticaj na sistemsko raspadanje i 'dezertiranje' drzave" recima: "Svojom nedavnom pojavom u javnosti predsednik Jeljcin je pokusao da dokaze gradjanima da je njegovo zdravstveno stanje zadovoljavajuce, ali se nikada nije ni trudio da ih ubedi da je i nacija zdrava" U nastavku predavanja prikazani su podaci o porastu smrtnosti odojcadi, opstem propadanju zdravlja i porastu smrtnosti u bivsem SSSR-u sa pocetkom ranih 1980-ih godina, uz komentare raznih medjunarodnih strucnjaka po kojima takve katastrofalne statistike nikada ranije nisu vidjene bilo gde u mirnodopskim uslovima. Sam profesor Fild dovodi u pitanje "mirnodopski" karakter ovog perioda u bivsem Sovjetskom Savezu, argumentujuci to cinjenicom da je Rusija ucestvovala u dugotrajnom hladnom ratu iz kojeg je bas u to vreme izasla kao gubitnik. U medjuvremenu je trka u naoruzavanju protiv ekonomski daleko nadmocnijeg SAD-a vodjena na racun standarda nacije, doprinoseci potpunom osiromasenju zemlje. "Puter je zrtvovan na oltaru Marsa", zakljucuje profesor Field.

Nakon hladnog rata dolazi tranzicija u okviru koje pogresno vodjena ekonomska politika i opsta korupcija na svim nivoima dalje produbljuju ovu krizu i dovode do sistematskog raspadanja drustva. Rusija je danas u sredini tunela - ona mu ne vidi ni pocetak ni kraj. Za naciju ovaj period predstavlja posebnu psiholosku traumu u vidu "dezertiranja" drzave. Naime, smatra se da je u prethodnom periodu drzava imala roditeljsku ulogu. Ona je predstavljala strogog, autoritarnog i zahtevnog oca, ali i briznu, protektivnu majku koja se starala o svojoj deci putem sistema zdravstvene i socijalne zastite. Ovo se narocito odrazilo na smrtnost odraslih muskaraca, cije se povecanje uglavnom pripisuje posledicama povecanog stresa. Njihov ocekivani zivotni vek se smanjio za sest do sedam godina u periodu tranzicije, tako da sada iznosi svega 56-57 godina, sto odgovara statistici za nerazvijene zemlje. Smatra se da je ovo povecanje, uz povecanu smrtnost odojcadi i pad nataliteta, samo u periodu od 1992. do 1994. godine kostalo Rusiju milion zivota!

Profesor Edvard Burger, predsednik Instituta za analizu zdravstvene politike iz Silver Springa (Maryland, SAD), govorio je o temi "Zdravstvena zastita: Javna politika u korist drustvene dobrobiti ili instrument drzave za sire politicke ciljeve?" Iz njegovog interesantnog izlaganja izdvajamo savete koje je on prethodno ponudio ruskim lekarima, a ovde i nama ponovio:

". Sacuvajte univerzalnu zastitu kao cilj.
. Ocuvajte kvalitet te zastite.
. Stimulisite i nagradite pozeljnost medicinske prakse.
. Opredelite se za jednostavnost, a ne kompleksnost.
. Sacuvajte najbolje karakteristike postojeceg sistema - gradite na postojecoj snazi.
. Odvojite finansiranje od medicinske prakse.
. Sacuvajte kvalitetno obrazovanje i profesionalnu autonomiju.
. Obezbedite uslove trzisne kompeticije"

Profesorka Lejla Dejn iz Instituta za zrtve traume (Virginia, SAD) govorila je o "Razvoju zdravstvene (i socijalne) politike kao sredstvu tranzicije od politike moci ka civilnom drustvu: Implikacije na mentalno zdravlje" U svom izlaganju ona je koristila pouke 20. veka iz teorije o sukobu i njegovoj transformaciji i primenila brojne paradigme iz razlicitih oblasti, kao sto su obrada traume ili izgradnja mira, na proces razvoja zdravstvene politike. Govoreci o implikacijama na mentalno zdravlje ona je prikazala sledeci odnos izmedju etiologije i prevencije mentalnih poremecaja:

organski faktor+stres+eksploatacija

U ovom odnosu svi faktori iz brojitelja povecavaju rizik za mentalne poremecaje, dok faktori koji sacinjavaju imenitelj imaju zastitnu ulogu.

Dr Suzan Rejmond, direktorka programske politike Njujorske akademije nauka, u okviru teme "Politika i sistem zdravstvene zastite u otvorenim drustvima: Zasto se ono sto ima smisla retko desava?", prikazala je americki model sistema zdravstvene zastite. Ono sto je ovde bilo najupecatljivije je to da i ovaj sistem, uprkos ogromnim materijalnim ulaganjima i velikoj paznji koju mu posvecuju politicari, ima mnogo na izgled neresivih problema. Medju glavnim krivcima za ove probleme, uz preteranu kompleksnost samog sistema, navedeni su neodgovarajuce prikazivanje zdravstva u medijima i, najvaznije, odbijanje lekara da se bave pitanjima zdravstva kada ona zadiru u domen politike. Ova politicka "cednost" strucnjaka prepusta kompletan proces organizacije i odlucivanja ljudima koji o zdravstvu i medicini znaju vrlo malo ili nista. Ovo se samo na izgled razlikuje od nase situacije, ali ne i sustinski. U nasoj zemlji veliki broj lekara ulazi u politiku i strukture vlasti, ali oni kao da istog trenutka zaboravljaju da su se ikada bavili medicinom tako da je krajnji rezultat da i kod nas o pitanjima zdravlja i zdravstva odlucuju - laici.

Poslednji dan seminara bio je posvecen vezi izmedju mentalnog zdravlja i politike. Fokus je bio na dijagnostici mentalnih poremecaja pod uticajem trenutnih politickih zbivanja, od relativno suptilnih promena u definicijama poremecenog ponasanja, do flagrantnih zloupotreba u politicke svrhe. Dok su primeri za ove poslednje bili iz proslosti i, uglavnom, iz bivseg Sovjetskog Saveza (ali i iz SFRJ), profesor Zarko Korac je objasnio kako politicki, socijalni i istorijski uslovi uticu na definiciju pojma mentalno zdravlje uopste i kako se to specificno odrazava na nasu psihijatrijsku dijagnostiku u poslednje vreme. Definisuci ljudsko ponasanje kao funkciju oblika i intenziteta, oblik kao kontinuum izmedju apsolutnog protivljenja drustvenim normama i totalnog konformizma (potcinjavanja), a poremecaj kao ekstremne vrednosti te funkcije, on je prikazao kako razlicita drustva obelezavaju samo pojedine ekstreme kao bolest. U totalitarnom drustvu, na primer, samo oni cije je ponasanje u ekstremnom sukobu sa drustvenim normama, i to u pojacanom intenzitetu, bivaju proglaseni za mentalne bolesnike. Drustvene norme, pak, odredjuju politicki, socijalni i istorijski uslovi.

Poslednjih godina u nasem drustvu govor uopste, a politicki diskurs narocito, obelezavaju paranoja, ideje velicine i primitivizam. Time ove karakteristike postaju drustveno prihvatljive i tesko da ce se naci u dijagnostici psihijatrijskih poremecaja. "Pokazi mi vrste psihijatrijskih bolesnika i ja cu ti reci koje su ti dominantne drustvene norme", zakljucuje profesor Korac.

Na kraju da navedemo i prognozu koju je o buducnosti naseg zdravstva dala Suzan Rejmond. Ona o toj buducnosti kaze:

"Ono sto je sigurno: predstoji vam velika pometnja. Ono sto je verovatno: napredak ka nekoj vrsti drustvenog konsenzusa.

Ono sto je moguce: postizanje veceg razumevanja uzajamne veze izmedju zdravstvene zastite i politike i put ka boljoj komunikaciji"

"Ukoliko postignete ovo poslednje", dodaje ona, "molimo vas da i nama, ekspres preporucenom postom, posaljete resenje"

Vera Sinrajh