Sistemi raspodele mandata

Osnovni pojmovi i radnje izbornog procesa, iz knjige Marijane Pajvancic, "IZBORI. Pravila i proracuni" ("Nasa Borba", Novi Sad 1997).

Raspodela mandata je sistem pravila po kojima se konstituise parlament, a koja izrazavaju predstavljanje gradjana. Postoje dva osnovna nacela konstituisanja parlamenta. Prvo je nacelo odlucivanja, koje pociva na pravilu vecine. Drugo je nacelo predstavljanja, koje pociva na pravilu proporcionalne zastupljenosti. Znacaj ovih principa je veliki. Razliciti izborni sistemi raspoznaju se upravo s obzirom na principe koji se primenjuju na raspodelu poslanickih mandata. S obzirom na nacela raspodele mandata, razlikuju se vecinski i proporcionalni (srazmerni) sistemi. U nekim ustavnim sistemima postoji i njihova kombinacija.

U vecinskom sistemu poslanicki mandat se osvaja primenom kriterijuma najveceg broja osvojenih glasova. Postoji u dva osnovna oblika: kao apsolutna (natpolovicna) vecina i relativna (ispod-polovicna) vecina. Prate ga razliciti nacini dodele glasova (jedan glas; alternativno glasanje; preferencijalno glasanje) kao i razliciti metodi obracunavanja glasova (racunanje u parovima; sukcesivno preracunavanje glasova). U prilog vecinskom sistemu isticu se sledeci argumenti: glasanje za licnost kandidata; jednostavnost izbornog sistema; stabilne jednostranacke vlade; i sl. Kao nedostaci ovog nacina raspodele mandata navode se: neadekvatno predstavljanje biracke volje u parlamentu; zamor biraca zbog visekruznog glasanja; takticko glasanje; bipartijski sistem; i dr. Nacelo vecine optimalno funkcionise samo tada kada na jedno poslanicko mesto konkurisu dva kandidata. Sa povecavanjem broja nominovanih kandidata na povrsinu jasno izbijaju nedostaci ovog pravila dodele mandata. Otuda teznja da se broj nominacija smanji i ogranici. To pak narusava osnovnu prednost vecinskog pravila - glasanje za licnost kandidata. Izbor izmedju vise kandidata objektivno se suzava na glasanje o dva kandidata, a politicki pluralizam redukuje na bipartizam.

U izbornim sistemima koji pocivaju na nacelu predstavljanja (proporcionalni izborni sistemi) poslanicki mandati dodeljuju se srazmerno broju osvojenih glasova. Metodi koji se primenjuju na raspodelu mandata su razliciti: izborne kvote (Hare; Drup); metod delitelja (D'Ontovo pravilo); Hare-Nimajerova metoda i dr. Proporcionalni izborni sistemi omogucavaju i manjini osvajanje poslanickih mandata. Mandati se raspodeljuju izmedju veceg broja politickih stranaka, a njihov udeo u raspodeli mandata srazmeran je njihovom udelu u osvojenim glasovima. Tako izabran parlament vernije odrazava ispoljenu lepezu politickog raspolozenja gradjana i omogucava i manjini da bude predstavljena i sudeluje u odlucivanju. To su ujedno i najcesce isticane prednosti proporcionalnih izbornih sistema.

I proporcionalno predstavljanje pati od izvesnih slabosti. To su narocito: redukovanje izbora na glasanje za stranacku listu, a ne za licnost kandidata; koalicione i nestabilne vlade i dr.