Broj 165

Razaranje, stvaranje i sloboda

Okrugli sto "Republike" i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu "Arhitektura i demokratija - grad i gradjanin"

Projekat koji vec duze vreme traje na stranicama Republike - "Grad i gradjanin", animirao je pariskog arhitektu i crnogorskog princa Nikolu Petrovica Njegosa da zajedno sa autorima i urednicima ovog projekta i u saradnji sa studentima i profesorima Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, organizuje posetu, za ove teme, kompetentnih Francuza. Zajedno sa Nikolom Petrovicem Njegosem, dosli su i Zan Klod Risez - potpredsednik grada Strazbura i Zan Pol Dole - filosof i profesor na skoli arhitekture "Paris-La villette" Grupa studenata arhitekture iz vise francuskih gradova bila je, takodje, ukljucena u program ove posete. U subotu 10. maja, u amfiteatru Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, odrzan je okrugli sto o temi "Arhitektura i demokratija - grad i gradjanin"

Svoje prisustvo na ovom okruglom stolu on vidi i kao podrsku Strazbura gradovima Srbije koji su pruzili otpor i svojim glasovima stali, u stvari, u odbranu gradova

Na pocetku, posle uvodnih reci organizatora, Nikola Petrovic Njegos je procitao svoj tekst, neku vrstu pesme u prozi, nastale 1994, u vreme bombardovanja Sarajeva - "Za gradove" "Mi, kao i vi, mislimo da ce uloga gradova u stvaranju Evrope biti sve znacajnija. Nadam se da ce mreza slobodnih gradova koju sada stvarate u Srbiji, imati odjeka u drugim evropskim gradovima. Nadam se da ce te mreze moci da predju preko granica da vam pomognu da pobedite u ovoj bici za demokratiju, a svima nama da omogucimo da stvorimo jednu novu Evropu, Evropu mira. Da jos dodam da je moja sudbina vezana za jedan crnogorski i jugoslovenski grad - za Cetinje. Vec nekoliko godina pokusavamo da sa nekoliko osoba u Crnoj Gori u tom gradu ostvarimo jedan projekat", rekao je na pocetku Nikola Petrovic.

Nacin zajednickog zivota

Zan Pol Dole, filosof i profesor, podsetio je na staru Rusoovu krilaticu da grad ne cine samo zgrade vec, pre svega, gradjani. Rekao je, izmedju ostalog i u jed nom veoma filosoficnom stilu, da su ga "zimski" dogadjaji u Beogradu impresionir ali, pre svega, vizuelno. Govoreci o gradjanima u Beogradu koje je, kako je reka o, doziveo kao simbol telesnosti i dusevnog izraza (kao "ljude u boji"), Dole je svu svoju hvalu izrazio, najbolje, ovim recima: "Zajedno sa njima prolazio sam i osvajao sam svoj sopstveni grad - Pariz" Govoreci o pojmu grada kako ga on raz ume, Dole je rekao da je "grad, pre svega, nacin da zivi zajednicko" Pri tom, ra zjasnio je, to zajednicko nije isto sto i zajednica - ono sto je unapred stvoren o, ona koja je zatvorena i represivna u odnosu na druge. To nije ni zajednica ko ja predstavlja sistem na nacin kako to izgleda u matematici ili sistem kakav pos toji u totalitarnim rezimima. "Preciznije, grad je odredjen nacin da se resi to pitanje koje izgleda neresivo, sto ce reci, kako, istovremeno, biti slobodan - s vako za sebe, u svojoj jedinstvenosti i kako da ta jedinstvena, individualna slo boda ne proizvede jedan opsti otpor, otpor koji bi se prosirio u bitku jednih pr otiv drugih koja, naravno, moze da ide do rata svih protiv svih." Jedna od osnov nih teskoca pri razumevanju i uspostavljanju situacije urbaniteta jeste nacin na koji ce biti shvacena i praktikovana kategorija "drustvene veze", misli Dole. K ao pojam sirokog spektra realiteta, drustvena veza, u savremenom drustvu, kako u odnosu izmedju dvoje ljudi tako i u sirim kolektivnim relacijama, cesto je izvo r novih teskoca, suprotno svojoj idealnoj funkciji. Govoreci o aktuelnoj situaci ji u francuskim gradovima a i u drugim izrazito urbanim sredinama, Dole istice n eku vrstu novog oblika otudjenja koje vise nije tek proizvod situacije megagrado va vec jednog uzvratnog procesa koji je doveo do jednog novog oblika necivilizov anosti. Ljudi "izbegavaju" druge ljude i tako uspostavljaju situaciju "nove neci vilizovanosti" i frustraciju "rata svih protiv svih" "Jedan od velikih problema kako u velikim gradovima u Francuskoj tako i u predgradjima jeste pitanje 'negra djanstva' tj. ljudi nece da se osete vezanim icim na svetu" To je realna situaci ja "urbane dzungle" Sa druge strane postoji jedno kolektivisticko razumevanje za jednice gde su preduslovi za pripadanje njoj odredjene, vec stecene, "spoljasnje" odlike (jezik, nacionalnost, fizicki izgled u smislu rasnih ili drugih karakteristika). Po Z. P. Doleu to su dve provalije, dve opasnosti sa kojima je suocena demokratija. Jedno je ideologija ultraliberalizma trzista, a drugo ekstremizam nacionalista i rasista. Unutar ovih "grupacija" postoje, naravno, krugovi koji od svega toga beskrupulozno profitiraju. "Istorija evropskih gradova pokazuje da su ljudi u odredjenim i veoma preciznim istorijskim momentima pronasli nacin da izbegnu i prevazidju taj izbor u obliku monstruoznih alternativa - da se potcine despotu ili zajednici, izmedju ostalog u bilo kojem obliku, ili da se prikljuce borbi svih protiv svih. Ono sto je bilo izmisljeno je ono sto smo nazvali urbanitetom i pravom gradjanstva, pravom gradjanina, odnosno principom da je svako kao takav jednak i da vredi koliko i svi ostali, da ima sva prava kao i drugi bez obzira na svoju polnu, nacionalnu, starosnu ili religioznu pripadnost... Dakle, to je jedan potpuno apstraktan princip. Dakle, po toj apstrakciji nema nikakve razlike, postoji apsolutna jednakost, svaki gradjanin vredi isto koliko i bilo koji drugi i u tome bi trebalo naci zajednicki nacin da se zivi to zajednistvo. Sto znaci da ziveti to pravo gradjanstva je utoliko potrebnije i ostvarljivije u gradovima. Zasto? Iz veoma jednostavnih razloga. Zavrsicu kao sto sam i poceo... U gradu postoji jedan suzeni prostor gde se 'taru i dodiruju tela'. To trenje moze biti predmet gadjenja, odvratnosti, mrznje ili nasuprot tome moze biti predmet zelje." Tradicija evropskih i drugih gradova u urbanitetu, u gostoprimstvu, izraz je ove opste "telesne usaglasenosti" (receno jezikom apstrakcije i ilustrativnosti kojim se sluzi g. Dole). Iako je, na pocetku, urbanitet, mozda, samo pitanje obicnog prezivljavanja, njegov istinski razvoj i napredak predstavlja, upravo, ovo telesno "obrazovanje" u kojem "jednom telu drugo telo ne predstavlja prepreku ili agresiju"

To su dve provalije, dve opasnosti sa kojima je suocena demokratija. Jedno je ideologija ultraliberalizma trzista, a drugo ekstremizam nacionalista i rasista

Destrukcija i odbrana gradova

"Na ovom podrucju desile su se stvari od znacaja za citav nas kontinent, bilo da se radi o problemu destrukcije ili o problemu odbrane gradova", rekao je Zan Kl od Risez, potpredsednik Strazbura. Svoje prisustvo na ovom okruglom stolu on vid i i kao podrsku Strazbura gradovima Srbije koji su pruzili otpor i svojim glasov ima stali, u stvari, u odbranu gradova, izmedju ostalog. G. Risez je svoje izlag anje zapoceo predstavljanjem Strazbura i napora koji se od 1989. godine cine u c ilju sto boljeg funkcionisanja grada i zastite gradjana. Najbitnije i ono sto pr edstavlja izvesnu novost jeste izjednacavanje tretmana svih delova grada, pribli zavanje kako centra tako i predgradja. U Francuskoj su predgradja kvalifikovana na razlicite nacine (sa mogucim pezorativnim znacenjem), pri cemu se zaboravlja da su to, u stvari, "narodni" delovi grada, smatra Risez. Drugo cime se pohvalio vicemajor Strazbura jesu neke novine koje se ticu regulacije saobracaja u Straz buru, koji je odigrao, po njemu, veoma destruktivnu ulogu u postojanju grada. Sm atralo se da ovom gradu vise odgovara prosirenje mreze tramvaja nego razvijanje metroa. Treca osa aktivnosti aktuelne vlasti u Strazburu jeste demokratizacija s ame te vlasti, odnosno priblizavanje gradske uprave i gradske vlade gradjanima. To je ucinjeno reorganizacijom odredjenih sluzbi kako bi one bile blize centrima odlucivanja u opstinama i razvoju mreze opstina, kao i formiranjem raznih savet a koji pomazu gradjanima a ticu se, pre svega, onih koji (kao stranci) nemaju pr avo glasa. Jedan od takvih saveta okuplja te gradjane i ukljucuje ih u zivot gra da. Sve to se radi u ocekivanju da ti ljudi kao i ostali Francuzi dobiju pravo g lasa. Jedan drugi savet je posvecen mladima, preko kojeg maloletni mladi ljudi i maju izvesnog uticaja i istovremeno uzivaju, na jedan direktniji nacin, zastitu gradske vlade. Treci takav savet koji jos uvek nema potpunu aktivnost je onaj koji objedinjuje delatnosti raznih udruzenja i organizacija koje postoje u opstinama. "Politika secanja" je nesto sto moze izgledati cudno, ali vlada Strazbura je uvela jedan netipican, u odnosu na ostali deo zemlje, nacin obelezavanja znacajnih praznika. Osobenost te "politike" jeste skretanje paznje na sve ono sto se zaboravlja prilikom takvih obelezavanja, na ljude i aspekte dogadjaja koji se u vazecem kliseu ne pominju. "Tako, na primer", kaze g. Risez, "za 50-ti rodjendan evakuacije Strazbura, jer je Strazbur evakuisan jos 1939. posto se nalazio na granici. To je nesto sto je bilo zaboravljeno jer je tom prilikom doslo do podele gradjana Strazbura na bogate i siromasne - bogati su mogli da ostanu u Alzasu jer su imali dvostruko boraviste, a siromasni ne. Oni su bili primorani da idu na jugoistok Francuske i tamo imali veoma teska iskustva jer nekada nisu bili dobro primani, a isto tako je bilo i onih koji su izabrali da se vrate u Alzas koji je bio anektiran od strane Rajha. Takodje, bilo je onih koji su bili u pokretu otpora kao i onih koji nisu bili tamo. Dakle, postojala je visestruka podeljenost i citava serija stvari koje razdvajaju populaciju. Na isti nacin obelezili smo pedeset godina rusenja velike sinagoge u Strazburu. Bilo je uobicajeno da se kaze da su nacisti dolazili i rusili je. Mi smo to istorijski proucili i pokazali da to nisu bili nacisti nego mladi Alzasani, mladi gradjani Strazbura, a istovremeno smo obnovili i jevrejsko secanje koje je postojalo u okviru grada. Problem bezbednosti koji je u poslednje vreme postao vazan gradjanima, gradska uprava resava raznim oblicima posredovanja, a ne uvecanjem broja policajaca ili otpustanjem socijalnih radnika kao sto to radi desnica tamo gde je na vlasti" Zatim nam je g. Risez ispricao kako su se gradjani Strazbura oduprli odrzavanju konvencije Nacionalnog fronta Zan-Mari Lepena u njihovom gradu, za Uskrs ove godine.

"Sada imamo mnostvo aktera i mnostvo interesa i mnostvo konfliktnih interesa, a nemamo razvijene demokratske procedure koje bi prihvatile svu tu razlicitost i omogucile da se na jedan elegantan nacin dodje do resenja"

Urbanitet i politika

Profesor Milan Prodanovic, autor projekta "Grad i gradjanin" je, pre svega, upoznao goste sa procesom i motivima nastanka jednog ovakvog projekta. Interes za nesto takvo potekao je iz ovog poslednjeg rata. "Kao arhitekte", rekao je Prodanovic, "zabolelo nas je rusenje spomenika kulture" Tako je, po njemu, "urbicid" jedan od najvaznijih aspekata ovoga rata: napad na fizicke centre gradova gde su sruseni stari gradovi, stari ambijenti. Urbanitet je, ovde, poceo da znaci i svest o manipulaciji urbanom javnoscu. Postavlja se s tim u vezi i problem medija, njihove uloge, problem urbane mafije; problemi infrastrukture, unistavanja zdravlja stanovnistva kao i problem smestaja izbeglica. Zatim je Prodanovic predstavio udruzenje Slobodnih gradova Srbije, nastalo iz protesta gradjana a i iz izborenog prava da se prizna njihova volja u velikim srpskim gradovima. Clanovi Saveza premasuju broj gradova u kojima je na vlasti koalicija Zajedno i za sada ih je oko 40.

Profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu dr Nada Lazarevic je kao neko ko se bavi urbanim planiranjem, prilicno daleko od arhitekture i veoma blizu politici. Jer, kako je rekla gdja Lazarevic, urbano planiranje podrazumeva upravljanje gradovima, kontrolu sprovodjenja itd. "Za nas kao urbaniste", rekla je ona, "demokratija nije neki sjajni poredak. To nam komplikuje zivot jer od nas trazi znanje o procedurama upravljanja, politicka znanja. Ranije, u prethodnom rezimu, mi smo se trudili da pronadjemo najbolja moguca tehnicka resenja. Za urbanistu je to najbolja pozicija, to obracanje paznje na samo jednog aktera, a to je bila drzava koja je organizovala zivot gradjana. Sada imamo mnostvo aktera i mnostvo interesa i mnostvo konfliktnih interesa, a nemamo razvijene demokratske procedure koje bi prihvatile svu tu razlicitost i omogucile da se na jedan elegantan nacin dodje do resenja" "Bojim se da nas opozicija gura u klupe kao sto je to radila pozicija toliko godina", rekao je prof. dr Ratko Karolic, sa istog fakulteta. Po njemu, za uspesnost demokratije nije dovoljno imati stranke i promenu vlasti vec jedan veoma razudjen i bogato organizovan drustveni zivot. To podrazumeva mnostvo organizacija kao sto su profesionalna udruzenja, biznis klubovi i slicno, sto bi, na neki nacin, delilo vlast i tako ublazavalo one neprijatne promene koje nastaju pri njenoj promeni. "Kod nas je vlast direktna, osecamo je direktno, zivot se oseca mnogo direktnije na kozi. Problem univerziteta je i problem politike i situacije u kojoj se nalazimo", ilustrovao je svoje misljenje Karolic. Studenti arhitekture, napomenuo je jos, na medjunarodnim konkursima postizu znacajne uspehe sto je svakako pokazatelj da Jugoslavija i ova sredina zaista pripadaju duhu Evrope sto podrazumeva ideal savrsenstva koji je nesto drugaciji preko Atlantika.

Za uspesnost demokratije nije dovoljno imati stranke i promenu vlasti vec jedan veoma razudjen i bogato organizovan drustveni zivot

Studenti arhitekture koji vaze u Francuskoj za najborbenije i cak drustveno najaktivnije medju studentima razlicitih opredeljenja, bili su veoma borbeni i ovde. Smetalo im je pominjanje teske materijalne situacije u Srbiji i s tim u vezi neka vrsta ocekivanja ljudi odavde da im se pomogne spolja. "Napravite projekat pa ako je dobar dobicete novac", bila je njihova poruka starijima. Trebalo bi, sigurno, da iz vise razloga ponovo dodju ovde i razgovaraju i o nekim novim temama. Tako bi mogli saznati da Slobodni gradovi Srbije ovde bas i nemaju kome da se obrate za pomoc. Ali Evropa, njeni gradovi, njeni pojedinci? Zar nije i ovaj skup pokazao da jesmo ne samo geografski njen deo vec da, gotovo ocajnicki, zelimo i nastojimo da to budemo i na neke druge nacine, u savremenosti.

Nastasja Radovic

Posaljite nam vas komentar