Perspektive civilnog drustva i odrzivog razvoja u urbanoj obnovi slobodnih gradova i opstina Srbije

Pitanju urbane odrzivosti, ekoloske, drustvene i ekonomske, mora da se pridje putem celovitog i integralnog pristupa, pri cemu lokalne vlasti moraju da budu u centru resavanja ovih pitanja

Priliku da se uporede sa svetom i da se odmere sa svetskim trendovima, dobila su pocetkom maja 1997, iskustva sto dana vladavine "Druge Srbije" u slobodnim gradovima, a tokom "misije upoznavanja" Kanadskog urbanog instituta (Canadian Urban Institute). Predstavnici ove nevladine, neprofitne organizacije posetili su niz gradova i institucija sa urbanim interesom, najvise motivisani zeljom da uprave "slobodnih gradova" (epitet osvojen demonstriranjem prve smenjive vlasti u Srbiji bar na lokalnom nivou) ukljuce u globalne projekte. Kontakti sa upravama Beograda, Kragujevca, Nisa i Jagodine i radnog tima iz Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije posredstvom kanadske ambasade kulminisali su okruglim stolom.

Domacini su brojne probleme sa kojima se suocavaju stavili u okvire "raspolucene" vlasti ili "dvovlasca", pri cemu instance nacionalne drzave (republicke vlasti) drze skoro sve relevantne poluge, donose zakone, kontrolisu finansije i slicno. Ostavljaju gradovima i opstinama mala ovlascenja i mala sredstva za resavanje ogromnih problema - da se nose sa odrzavanjem komunalne infrastrukture i socijalnim problemima, nezaposlenoscu, problemima mladih i slicno (posebno pitanjem izbeglica). Otezano prikupljanje poreza i doprinosa nasledjem neefikasne administracije - neresenih sporova starih i po petnaestak i vise godina gde katastar ne oslikava stvarno stanje i gde brojne revizije planova i neformalne kupoprodaje otezavaju evidenciju, a razbuktala divlja gradnja, po urusavanju i ono malo kontrola, samo doprinosi opstoj konfuziji. Nasledjena dugovanja komunalnim preduzecima i obratno, nebulozni projekti trznih centara neutemeljeni u realnim ekonomskim procenama osim uzurpacije lokacija od strane urbanisticke mafije, zaostajanje infrastrukture i propast privrede (EI Nis, od petnaest pogona radi samo jedan, dok jedino duvanski kombinat radi), zaokruzuje opstu tmurnu sliku. Nju su doslikali predstavnici Beograda ukazujuci na akutno nailazecu nestasicu voda i pored prisustva brojnih reka, na vlagu u kucama, na neodgovarajuce deponije smeca i nadiruce ekoloske probleme kad fabrike prorade (bez odgovarajuce opreme za preciscavanje otpadnih voda, dimova i drugih zagadjenja), uz problem parkiranja po trotoarima, oskudnost opreme gradskog saobracaja, finansiranja kulture itd...

Gosti iz Kanade su upoznali domacine sa svojim programima koji su motivisani rasprostranjenim saznanjem da su glavni uzroci degradacije sredine i drustvene i ekonomske polarizacije globalno koncentrisani u gradovima - da pitanju urbane odrzivosti, ekoloske, drustvene i ekonomske, mora da se pridje putem celovitog i integralnog pristupa, pri cemu lokalne vlasti moraju da budu u centru resavanja ovih pitanja. Trend decentralizacije sa nacionalne drzave prema lokalnom nivou vec se odvija kroz proces demokratizacije, a i zbog evidentnih neuspeha centralizovanih autoritarnih sistema i fiskalnih pritisaka na nacionalnom nivou. Pokazalo se da je pruzanje usluga gradjanima od strane lokalnih vlasti neposrednije i primerenije zahtevima nego sa visih nivoa.

Odeljenje za medjunarodne odnose Kanadskog urbanog instituta zalaze se za promociju inovativnih resenja globalne urbane problematike u davanju pomoci pri formiranju sistema urbane uprave (urban management), sistema zasnovanog na principima odrzivog razvoja: ekonomske efikasnosti, ekoloskog integriteta i demokratskog odlucivanja. Postojeca iskustva sa zemljama u razvoju i u tranziciji: Madjarskom, Poljskom, Latvijom, Estonijom, Filipinima, Kubom, Meksikom i Paragvajem utemeljena su u zajednickim projektima sa lokalnim vlastima i nevladinim organizacijama. Glavno teziste projekata zagovara institucionalno jacanje jedinica lokalnih vlasti kroz stvaranje strategije lokalno utemeljenih razvojnih procesa i odlucivanja koje je participatorno, integralno i celovito.

Gosti su okrugli sto zakljucili impresijom da je ono sto su culi blisko diskursu Sever-Jug (iskustva ranijih sesija UN Habitata u Riu i u Istanbulu), pri cemu suprotnosti ekonomski razvoj-zastita resursa i ekologije planete poprima oprecne i konfrontirane stavove. Zalagali su se za ideju da je razvoj demokratije, posebno lokalne, nemoguc bez institucija civilnog drustva, pri cemu je upoznavanje predstavnika Centra za nevladine organizacije iz Beograda o aktivnostima centra, vidljivo bila nepoznanica za predstavnike gradova u Srbiji. Buduci zajednicki projekti bi kao pocetne pilot studije podrazumevali istrazivanja, edukaciju, razmenu ucesnika, kontakte privrednika, da bi blagovremeno posredovali u povezivanju i saradnji lokalnih vlasti u Kanadi i sirom sveta.

Milan Prodanovic