Stranke i televizija

Vec nekoliko meseci svedoci smo neravnopravne borbe koju na tzv. okruglim stolovima, na Prvom programu RTS, svakog petka vode opozicioni stranacki lideri sa liderima koalicije partija na vlasti. Ova borba se vodi sa zeljom da se iskoristi mogucnost sto boljeg predstavljanja sirokoj birackoj populaciji u Srbiji. Medjutim, ovi »razgovori« na momente dobijaju vrlo neprijatan i uvredljiv ton, a nekultura vodjenja dijaloga, stalne upadice i direktne uvrede, kao i beskrajni monolozi pojedinaca onemogucavaju sagovornike da iskazu ono zbog cega su na razgovor i dosli.

Ovakvo ponasanje ucesnika »okruglih stolova« podelilo je javno mnenje na dva tabora, od kojih jedan smatra da ovakve razgovore predstavnici opozicije treba da bojkotuju, a drugi da je stranacka duznost i moralna obaveza opozicionih lidera da javno iskazu svoja politicka uverenja i tako izadju u susret volji biraca i simpatizera.

Jos u 18. veku Monteskje je pisao da se vlast mora kontrolisati da se ne bi izvrgla u tiraniju nad drustvom i gradjanima. Ucesce predstavnika opozicije na okruglim stolovima jedan je od oblika kojima se ova potreba ostvaruje, ali i potreba za nezavisnoscu medija. Nezavisna stampa, radio i televizija su conditio sine ljua non demokratizacije drustva i uspostavljanja pravnog poretka. Aktivnim ucescem u tom procesu demokratska opozicija moze izaci iz senke vladajuce partije i pred biracima pokazati svoje lice i principe za cije se ostvarenje bori.

Vera Vujosevic