Blesavljenje

Junakinja juznoamericke tv-serije Kasandra usla je vec naveliko u nasu svakidasnjicu. Posluzila je i kao povod za razne priredbe u jednoj nasoj palanci, Kucevu. Zitelji pomenutog mesta organizovali su i miting na kojem su osudili zlotvore doticne Kasandre, zahtevali da se tribunali njima pozabave a upucene su u svet i peticije za njenu zastitu. Mediji o tome vec danima bruje.

Poneko ce u svemu tome videti visak neozbiljnosti i o svemu strogo suditi. Drugima ce se ciniti da je talas karnevalizacije zahvatio i samu zabit nase zemlje. Nekima ce, verovatno, zasmetati ruganje svemu i svacemu - mitinzima, peticijama, sudovima...

Ali, zasto u tim desavanjima ne zapaziti i izvestan napredak vasarskog humora koji se ne svodi samo na gutanje vatre, prikazivanje zmije-zene, tunel strave i uzasa, zid smrti i razne trange-frange vestine. Nece biti da bas nigde u nasoj zemlji nema napretka. Narocitu pohvalu zasluzuje tamo gde je mozda i najpotrebniji, u razbijanju tmurnog i turobnog raspolozenja nacije.

Povodom ovih zabavnih igara valja se, ipak, zapitati i o tome zasto je u nas toliko popularno blesavljenje. Naime, mnogi likovi iz desavanja minulih decenija izgledaju nekako blesavo, kao da iz samog blesavluka nadolazi i neko neumitno zlo, ukljuciv i klanja ljudi i policijsku torturu, i da tu nema sta da trazi bilo kakva ozbiljnija psiholoska analiza barem knjizevnih, pozorisnih i filmskih likova. Stavise, i samo blesavljenje uzima se za neku izuzetnu vrednost, izvan svakog razjasnjenja. »Mi smo takvi, pa sta nam ko moze« - rekli bi ljubitelji nacionalnog mentaliteta.

Dusan Mojsin