Rezolucija o polozaju medija i novinara

Opste stanje u medijima ne menja se vec godinama - ono je konstantno lose. Tacnije, uslovi u kojima rade mediji su krajnje neravnopravni: jedni imaju sve pogodnosti i privilegije, drugi - bez obzira na to kako se nazivali (nezavisni, nevladini, privatni) - vode zestoku bitku za tiraz, za frekvenciju, za program. Uz to, izlozeni su i najraznovrsnijim oblicima pritisaka. NUNS za svoje clanove, odnosno za medije u kojima oni rade, nikada nije trazio privilegovan polozaj, ali je uvek insistirao da se stvore ravnopravni uslovi za sve (od dobijanja informacija, do oglasa, dozvola za rad, distribucije, frekvencija itd.).

Svi ti problemi, nazalost, iskazali su se i u nacrtima zakona o javnom informisanju. Zato obe verzije izmena zakona NUNS smatra neadekvatnom osnovom za javnu raspravu i ucesce u njoj smatra deplasiranim. Istovremeno, medjutim, nase se udruzenje zalaze za promene zakonske regulative, ali u otvorenoj demokratskoj proceduri, u kojoj bi se prethodno culo misljenje svih relevantnih aktera. I NUNS je organizovao nekoliko okruglih stolova, izdao nekoliko saopstenja, ali predlagac zakona se o sve to oglusio. Glavne primedbe NUNS-a odnosile su se na izrazitu restriktivnost nacrta zakona i antidemokratske odredbe kojima se odrzava postojeci monopol i gusi i najmanja preostala mogucnost za slobodno informisanje. Apsurdnost nacrta zakona ogleda se i u tome da se u njemu uopste ne govori o najmocnijem i monopolskom mediju - RTS-u, a istovremeno je do 30. juna ostavljen rok za prikupljanje dokumentacije (dozvole za rad i registracije) o stotinak elektronskih medija, bas sad pred izbore. Ironijom sudbine, oni isti koji su svojom uredjivackom politikom u najuticajnijim medijima huskali na rat, sirili versku i nacionalnu mrznju, kao i ideolosku netrpeljivost, sada se pojavljuju kao nosioci represivne prakse i kao autori nedemokratskih zakonskih verzija.

Pritisci na nevladine medije nastavljaju se nesmanjenom zestinom, koristeci kao i dosad najrazlicitije oblike (navodne manjkavosti u pravnoj, finansijskoj i drugim oblastima), sto potvrdjuje i najnoviji slucaj sa Nasom Borbom, TV Nis, Radio Pancevom, Radiom BUM 93... Deo tih pritisaka, od prilike do prilike, pojacava se kampanjama sa optuzbama o »stranim placenicima i izdajnicima«. Postoje tendencije da iste osobine pokazuje i opoziciona vlast, cemu moramo posvetiti posebnu paznju u buducem radu.

Napadi na novinare, medije i samu profesiju upereni su i protiv slobode stampe i prava gradjana na objektivno informisanje. Nekontrolisani centri politicke i finansijske moci, uz saradnju sa rezimskim novinarima, haos u medijima nastoje da prikazu kao preteranu slobodu. Uprkos svemu tome, braneci licnu cast i ugled profesije, istrajacemo u borbi za institucionalne garantije slobode medija. To je od posebnog javnog interesa gradjana i drustva koje trazi izlaz iz krize.

NUNS je od prvog dana postojanja nastojao da uspostavi saradnju sa UNS-om i poslanickim klubovima parlamentarnih stranaka, kao i sa nadleznim vlastima, ali sve do poslednjeg okruglog stola, na kojem su bili i predstavnici UNS-a, to je bio apel gluvima. NUNS je i dalje spreman na saradnju i dijalog sa svim ciniocima u oblastima informisanja, naravno i sa UNS-om, ali pod pretpostavkom da se ostvari ravnopravan dijalog i da partner postuje sopstvena dokumenta o profesiji.