Sezona plivanja

Promena sistema je za mnoge skok u hladnu vodu ali samo tako sezona plivanja moze zapoceti, jer sedeti na obali i zapomagati da su drugi vec odmakli pomoci nam nece

Epoha »ubrzane istorije«, koja je zahvatila istocni deo naseg kontinenta, dezorijentisala je vecinu stanovnistva (sem hitrih oportunista i kriminalaca kojima nikakve promene epoha ne skode, vec im, naprotiv, potpomazu u boljim poslovnim rezultatima) izmedju ostalog i iz razloga sto je nekadasnje podanike, koji ni o cemu nisu odlucivali vec su odluke vlasti bez roptanja podnosili kao neumitne klimatske promene, tako reci preko noci, pretvorilo u odgovorne gradjane koji se vise ne mogu »visom silom« izgovarati za stanje u kojem se nalaze, a nepostojanje prethodne demokratske i pravne tradicije, izuzimajuci bleda secanja starijih i romantican zanos mladjih, to stanje cini jos gorim. Ali, ono sto tu situaciju dodatno pogorsava je sistematsko nametanje, u ovom trenutku perifernih okolnosti raznovrsnih dilema i problema od strane onih koji zele da i dalje iskoriscavaju zabezeknutost i zbunjenost novonastalih gradjana. To su sve one novopokrenute rasprave o svim nijansama raznih vrsta pomirenja: medjunacionalnog i unutarnacionalnog (jugoslovenstvo i/ili pansrbizam, partizani i/ili ravnogorci), medjukonfesionalnog i unutarkonfesionalnog (ekumenizam i/ili pravoslavlje i svetosavlje, Rim i/ili Carigrad, Carigrad i/ili Moskva) gradjanskog i/ili nacionalnog; i dilema: zapadnjastvo ili pravoslavlje, panslavizam ili svesrbizam, vaseljenska ili moskovska patrijarsija, amerikanofilija ili rusofilija, te napokon i one najvaznije presudne za nas dalji zivot: Liliput ili Blefusko (vrhovisti ili sotkasi - da li jajetu razbijati vrh ili sotku), odnosno monarhija ili republika. Rusi su tokom celog 19. veka raspravljali o vecini ovih tema krasnorecivo, nadahnuto, sto ih nije sprecilo da upadnu u boljsevicku rupu iz koje se u potpunosti do danas nisu iskobeljali. Raspravljanje o svim ovim, ipak perifernim, temama u uslovima nedemokratskog rezima, ne vodi razresenju istih (sto je jedina svrha svake rasprave), vec samo odlaze resenje onog jedinog sustinskog problema o kojem moramo raspraviti i resiti ga jednom zauvek. To sigurno nije problem Liliput-Blefusko, koji je, mora se priznati, veoma primamljiv i zavodljiv, ali ipak zaista nebitan iako nepomirljivi republikanci paleokomunistickog porekla mogu progutati sve, od demokratije i zakona do Svetog trojstva, ali ne i kralja, kao sto nepomirljiv monarhista neoravnogorac moze mnogo toga podneti samo da se vrati domacin. Jedino sto je vazno za gradjane danas je stvarna promena drzavno-pravnog sistema te nastanak gradjanske, pravne i demokratske drzave sa odgovornom i promenljivom vladom, a kako doci do toga je jedina za nas bitna tema o kojoj treba raspravljati. Promena sistema je, dakako, ono do cega je teze doci od promene vlasti (koja je samo personalna promena, sto, doduse, nije nimalo lose jer ce nova vlast koja ce doci voljom gradjana uvek biti ako ne odgovornija onda sigurno ranjivija i smenjivija od ove sadasnje, koja se kao infekcija »per continuitatem« rasirila iz prethodne drzave). Promena sistema je za mnoge skok u hladnu vodu ali samo tako sezona plivanja moze zapoceti, jer sedeti na obali i zapomagati da su drugi vec odmakli pomoci nam nece.

Eduard Deutsch