Nasa Evropa i Srbija Nostra

Potresi u drustvu se preplicu sa koncepcijskim previranjima pri cemu ne ostaje postedjen ni odnos prema spomenicima kulture i kolektivnoj memoriji. Nije ni za ocekivati u pluralizmu jedinstven stav prema memoriji, ali viseslojnost pitanja i idejni pluralizam ne mora da znaci konfuziju, bezidejnost, neznanje, zabludu niti prisilu. O konfuziji i nedoslednosti govori akcija promena naziva ulica u Beogradu i drugim gradovima, preduzimana na mahove (prvi s pocetka 90-ih, pa potom 97) a u ocekivanju novih zamaha kako se bude menjala vlast.

O prljavom karakteru ovog rata je vec govoreno, o vandalizmima ne samo u nepostovanju medjunarodnih konvencija pri ratnim dejstvima i ne samo neizbegavanju ostecenja spomenika, nego o namernom rusenju u funkciji demoralisuceg efekta za »drugu stranu«. Tako su unisteni brojni spomenici, muzeji, biblioteke, zbirke, bogomolje (poneke iz 16. veka kao Aladza dzamija u Foci i Ferhadija u Banjaluci), srusen je mostarski most, osteceni su manastiri, ikonostasi, crkveni tornjevi... A u izvestajima komisiji Evropskog saveta o ostecenju spomenika, sluzbe republickih centara su izvestavale o stanju »svojih« spomenika. Svrstale su se jednostrano pod nacionalni (republicko-nacionalisticki) paravan, na sta su komisije Evropskog saveta konstatovale nepouzdanost, neupotrebljivost, i zbog sustinske pristrasnosti, i nekompetentnost izvestaja bez obzira na akademske titule sastavljaca.

Bilo je za ocekivati da ce demokratizacijom drustava u zemljama bivseg real-socijalizma zapoceti proces osnivanja nevladinih organizacija pa i onih za zastitu spomenika i bastine, i da ce aspekti kolektivne memorije preci na utemeljenja brojnih stvarnih interesa, emocija i verovanja. Nagovestaji da se stvaraju grupe oko zastite vlasnistva, zavicaja, identiteta i slicno, nadovezuju se na ekoloske zabrinutosti koja lokalne devastacije vezuje za globalna iscrpljivanja, pri cemu nacionalno igra samo instrumentalnu ulogu. Jer se zastita spomenika, ambijenata, postepeno oslanja na sve prosirenije okvire, izmedju ostalog, i povecanog broja razumevanja pojma turizma, iskrenije i snaznije radoznalosti nadolazecih generacija i novih tumacenja edukacije, tako da poprima drugacije, nenacionalno obelezje.

Perjanicu u Evropi, naglasenim interesom za kulturnu bastinu Evrope, ponela je nevladina organizacija Evropa Nostra sa sedistem u Hagu. U 1993. akcija ocuvanja evropskih obala i priobalnog pojasa dopunjena je brojnim lokalnim akcijama nagradjivanja uspelih primera ocuvanja ambijenata i arhitektonskih uoblicavanja, promovisanjem putovanja u posete brojnim istorijskim mestima.

Posle izvesnih kontakata i tokom rata, najzad je i u Beogradu, novembra 1996, osnovano udruzenje nazvano Srbija Nostra - Nasa Srbija sa pridruzivanjem ovoj evropskoj organizaciji, da bi na skupstini 13. juna 1997. u sali Narodne biblioteke, bila usvojena deklaracija koja uopsteno ponavlja osnovne postavke zastite vec formulisane u dokumentima organizacije Evropa Nostra. Mozemo samo da pozdravimo prvu predlozenu akciju, poziv na demonstracije, »setnju« - pohod na Kalemegdan, u osudi divlje gradnje na ovom vrednom spomeniku evropske bastine. Medjutim, reagovanja nekih ucesnika skupstine na naziv Srbija Nostra i ovestale floskule o latinsko-vatikanskoj zaveri, disonantni su ideji i nameri evropske asocijacije i bliski su stavu da rat nije zavrsen. Zaista, dok ga ne zavrsimo, uzaludni su i ovakvi, ipak polovicni napori.

Milan Prodanovic