Vlast i opozicija u izbornoj godini

Uprkos problemima unutar opozicije, izvesnost politickih promena veca je nego ikad

Bojan Dimitrijevic

Socijalisticka partija Srbije nije se konsolidovala posle visemesecnih protesta u Srbiji. Na to ukazuju sledece cinjenice:

. sve ankete javnog mnenja ne beleze porast uticaja i broja pristalica SPS;

. povratak recikliranih kadrova ukazuje na kadrovsku iscrpljenost i nemogucnost da se pronadju novi, mladji, nekompromitovani i reformski orijentisani ljudi;

. politicka strategija SPS pokazuje njeno lutanje od ozivljavanja starih nacionalistickih formula, do neiskrenih pokusaja donosenja zakona sa skromnim reformskim domasajima;

. izbor najsporijeg modela privatizacije i sporost u donosenju takvog zakona pokazuju jasne otpore reformskoj orijentaciji koji poticu iz samog vrha stranke;

. katastrofalna ekonomska situacija i nedostatak sredstava za finansiranje obaveza prema penzionerima, socijalnim fondovima i korisnicima budzetskih sredstava, jedan je od glavnih uzroka nezadovoljstva potencijalnih biraca SPS i to ce samo delimicno biti sanirano i ublazeno prodajom TELEKOMA;

. krug saveznika nije prosiren (tu su stari partneri JUL i Nova demokratija), a posle odgovornosti za ekonomsku krizu, izdaje nacionalnih interesa, prema misljenju jednog dela biraca i maksimalne kompromitacije oko kradje lokalnih izbora u Srbiji, krug potencijalnih pristalica krece se, po nasem misljenju, oko maksimalno 30% onih koji ce glasati;

. toliki procenat osvojenih glasova nikakav izborni sistem ne moze pretvoriti u apsolutnu vecinu i stoga leva koalicija nece biti u stanju da samostalno formira vladu u Skupstini Srbije.

Problemi opozicije

Minimum izbornih uslova definisan je zahtevima koalicije Zajedno u pogledu sadrzaja rada okruglog stola, a dat je i u cuvenom Gonzalesovom izvestaju. Ti uslovi odnose se na: oslobadjanje medija, kontrolu birackih spiskova, kontrolu glasanja i brojanja glasova, usvajanje odgovarajuceg izbornog zakona uz saglasnost opozicije i ravnopravnost najznacajnijih politickih stranaka u kampanji.

Stoga je neophodno da opozicija istraje na zahtevima za okruglim stolom i na uspostavljanju ravnopravnih izbornih uslova. Bez ucesca kljucnih politickih stranaka izbori nece biti legitimni.

Postoje odredjeni problemi u gradovima u kojima je opozicija preuzela vlast. Tu spadaju nedovoljno iskustvo u vrsenju vlasti, cesto nedostatak jasno definisanih lokalnih programa rada i aktivnosti, kao i iscrpljivanje u manje bitnim aktivnostima, nestabilnost unutar koalicije Zajedno izrazena u nekim gradovima, neiskustvo, nesnalazljivost, a ponekad i nedovoljna kompetentnost izabranih na odgovorne funkcije.

Nedostaci reformske orijentacije

Medjutim, ne uocava se dovoljno reformska orijentacija u opoziciji, nema radikalnih i kvalitativnih promena, preveliko je bavljenje sobom i nije jasno izrazena zelja da se preuzme vlast u celini, a sa njom i odgovornost za sudbinu zemlje i resavanje ekonomskih, politickih, nacionalnih i drugih problema.

Moguca strategija opozicije pred republicke izbore bila bi:

. istrajati na obezbedjenju ravnopravnih izbornih uslova u formi okruglog stola;

. sacuvati koaliciju Zajedno bez bitnijeg prosirivanja i iskreno podrzati sve dogovore unutar Koalicije;

. afirmisati kratkorocne pozitivne rezultate u gradovima gde je opozicija na vlasti.

Zajedno ce, ipak, opstati

Mislimo da ce koalicija Zajedno na kraju ipak opstati, a nekih bitno novih koalicija na politickoj sceni nece biti. Ipak, nezahvalno je procenjivati razvoj dogadjaja na politickoj sceni Srbije zbog izrazene nestabilnosti, pa je alternativa ovoj tvrdnji formiranje bloka u kojem bi bili DS, DSS, GSS i Demokratski centar, uz levu koaliciju i samostalni izlazak SRS i SPO na izbore.

Boravak Medlin Olbrajt u Beogradu i stavovi Evropske unije jasno pokazuju osnovne zahteve medjunarodne zajednice u odnosu na SRJ. To je implementacija sporazuma u Dejtonu, odrzavanje celovite BiH, resavanje problema Kosova i demokratizacija zemlje. To podrazumeva realizaciju ekonomskih i politickih reformi i ukljucivanje u medjunarodnu zajednicu.

Rezim Slobodana Milosevica nije garancija ni za reforme, ni za demokratizaciju, ni za resenje problema Kosova, a podrska Dejtonskom sporazumu je nedovoljna i neiskrena.

Otuda ovaj rezim ne moze biti strateski partner SAD i Evropske unije. Opozicija ima veci kredibilitet, jer se jasno opredelila za reforme i demokratiju, prihvatila je Dejtonski sporazum, a pokazala je i dobru volju za otvaranje dijaloga i pocetak resavanja kosovskog problema. Tokom protesta, podrska liderima koalicije Zajedno bila je otvorena i nedvosmislena i moguca pobeda na izborima u Srbiji sigurno bi olaksala ukljucivanje zemlje u svet i normalizaciju ekonomskih i politickih odnosa.

Levi i desni ekstremi

Imali smo raspad drzave, gradjanski i medjunacionalni rat, etnicko ciscenje, masovna ubistva, nacionalizam i sovinizam, potpunu medjunarodnu izolaciju, hermeticku ekonomsku blokadu, jednu od najstrasnijih hiperinflacija u ekonomskoj istoriji sveta, ogromnu pljacku resursa i preraspodelu drustvenog bogatstva, bujanje kriminala i korupcije i eroziju svih moralnih vrednosti. Najvecu odgovornost za to snosi levi ekstremizam olicen u SPS, a aktivnu, ili precutnu podrsku imao je u desnom ekstremizmu.

Otuda je nas zakljucak optimisticki: uprkos problemima unutar opozicije, izvesnost politickih promena veca je nego ikad. Demokratizacija i reforme su nezaustavljiv istorijski proces nabujalih gradjanskih snaga u Srbiji.

Alternativa tome je scenario slican onome u Albaniji u kojoj postoji slaba, neefikasna i korumpirana vlast i nemocna i razbijena opozicija, koja nije u stanju da preuzme vodjenje zemlje. To vodi u potpuni haos i raspad centralne vlasti, tj. u neku vrstu medjunarodnog protektorata. Iskreno verujemo da u Srbiji nece biti aktiviran albanski scenario.