Sto ne moze grad - mogu gradjani!

Ekologija je postapalica. Sve stranke su je upisale u svoje programe. Imamo cak i ekolosku drzavu. Politicari se obilno slikaju u traganju za najvecim zagadjivacima. Biseri prirode prodaju se uz deklaraciju o najboljem ekoloskom resenju. Stranke jos uvek predlazu nove i nove zakone. A vlade, direktori i druge velike, srednje, male i najmanje vlasti slezu ramenima: ekologija je ipak preskupa. Ko moze da izmesti iz gradova barem najvece trovace covekove sredine, kad nema para ni za preciscavace industrijskih voda, ni za filtriranje cadji, gasova i drugih ostataka sagorelih goriva, da o nuklearnom zracenju ne govorimo.

Ako vec ne mozemo vratiti ovom nasem svetu odavno i trajno narusavanu prirodnu ravnotezu, cemu tezi nauka, zasto se ne bi posluzili trikom izvlacenja ekologije iz dubokog tradicionalnog sesira (cilindra), pouceni vasarskim nastupima madjionicara: eto zeca iz nista! Narucimo najbolji ekoloski program, za Veliko ratno ostrvo, na primer, da bi iz njega izvukli - Menhetn. Obnovimo masovne radne akcije i dobijmo blistav Beograd, prodajmo Postu i izvucimo...

Izjava: »Ja bih onome ko uspe da uredi Veliko ratno ostrvo poklonio to ostrvo« - upravo izaziva polemiku o sadasnjem »ekoloski najboljem resenju« za Ratno ostrvo. Resenje, naime, nije novo, jer je ova vlast samo ponovila isti odnos prema toj adi kao i ranije vlasti. Posleratna komunisticka vlast je nameravala da pretvori Veliko ratno ostrvo u konaciste i odmaraliste stranih drzavnika, socijalisticka vlast je razmisljala o Las Vegasu na adi - usred slobodne trgovinske zone, a sadasnja radikalska vlast razmislja o nekakvom Menhetnu namenjenom opet samo povlascenom sloju drustva.

Posto se to desavalo u vreme kada se gradjani nisu ni o cemu pitali - jer kao pojam i cinjenica nisu ni postojali - a takva je uglavnom i danasnja praksa, »kreatori« su posve zanemarili cinjenicu, da je vec pre desetak godina zapoceta akcija udruzenja gradjana za pretvaranje Velikog ratnog ostrva u najvecu i najlepsu bastu Beograda, sto je dosad ekoloski najopravdaniji projekat kojem se sadasnji zastitari ade nisu ni suprotstavili ali ni aktivno podrzali, mada su svi bili javno pozvani na saradnju u tome i sirim razmerama vizije prirodno uravnotezenog zivljenja ljudi na asfaltu.

Bila je to provera zainteresovanosti Beogradjana za neposredno ucestvovanje u poboljsanju sopstvenog zivljenja i sadrzaju dozivljavanja velegradskog bitisanja. Na osnovu rezultata te provere moze se zakljuciti da se uz pomoc i saradnju gradjana mogu ostvariti i najveci poduhvati, ne samo za najpovoljnije uredjenje Velikog ratnog ostrva.

Zastitari Velikog ratnog ostrva (i svih ostalih bisera prirode koji se sada bahato krcme) mogu pozvati zaista zainteresovane gradjane - ne samo verbaliste - da odgovore na pitanje: da li su spremni uloziti po jednu marku mesecno za ocuvanje Velikog ratnog ostrva u sadasnjem prirodnom stanju, i utvrdice da uopste nije tesko sakupiti osam hiljada maraka mesecno za zakupninu zemlje od 180 ha na Ratnom ostrvu, cak ni u slucaju da se trazi uplata u godisnjem iznosu, jer je statisticki neverovatno da bi u masi od preko dva miliona Beogradjana bio manji odziv, narocito ako je javnost o tome dobro i iscrpno obavestena.

Medjutim, sam konkurs i ugovaranje zahtevaju neka ozbiljna objasnjenja. Da li je povrsina Velikog ratnog ostrva zaista samo 180, 170, 185, 175 ili vise hektara, posto je Udruzenje gradjana malih poljoprivrednika obavesteno (doduse nezvanicno od bivseg direktora Zemunskog katastra) da je povrsina te ade oko 315 ha, a da je upravljanje adom rezultat sporazuma tri priobalne opstine, kojim je upravljanje (a ne vlasnistvo) adom povereno opstini Zemun (sama ada je podeljena na tri katastarske povrsine).

Kada je pre desetak godina Udruzenje malih poljoprivrednika iz Zemuna upuceno na Veliko ratno ostrvo, da koristi stotinu hektara, koje je do tada (neuspesno) koristila RO Bratstvo PKB, u sklopu opstinskog projekta saradnje gradskih bastovana u (samo)snabdevanju Zemuna i sire, nije ni sa cije strane postavljeno pitanje kolonije egzoticnih ptica, ali je doslo do interesovanja Udruzenja ljubitelja Save i Dunava, Poljoprivrednog fakulteta i drugih organizacija, koje su mogle uzajamnom aktivnoscu zadovoljiti sve interese, pa i Udruzenja malih poljoprivrednika, da stvore uslove za racionalno koriscenje svih neobradjenih povrsina, cak i trstika i mocvara, za visokoproduktivno bastovanstvo, naravno u organizaciji malih poljoprivrednika. Tada se mogla ukljuciti i Agrobanka, kao i druge organizacije, sa odgovarajucim sredstvima.

Sadasnje krcmljenje zemlje i drugih poseda svodi aktivnost Udruzenja malih poljoprivrednika i drugih ljubitelja gradskog bastovanstva (na kojem se razvijaju slobode gradjana i ekonomije gradova u svetu sa stogodisnjom tradicijom), na pracenja spontanog razvoja gradskog bastovanstva. Nesporno je da ce se taj ekoloski razvoj druzenja porodica na malim bastovanskim povrsinama razviti kad-tad u svim ekonomskim, socijalnim, zdravstvenim, rekreativnim, kulturnim i drugim aspektima - onda kada politika ne bude vise izvor mentalnog zagadjivanja coveka, sto samo po sebi nije zanemarljiv aspekt vracanja prirodnoj ravnotezi covekovog zivljenja.

Viktor Sirec