Haos-majstor

Ubedjujuci Crnogorce da prihvate kandidaturu Slobodana Milosevica za mesto predsednika SRJ jedan clan vrhuske SPS-a objavio je da je on »nas najveci kadrovski doprinos Jugoslaviji«.

Brdjani su bili malo zbunjeni, ali su bili dirnuti tolikom zrtvom srpske brace. Pokusali su da im natuknu kako nema smisla toliko odricanje, da bi oni bili zadovoljni i skromnijim ulogom, ali srpska braca nisu htela da odustanu od svoje velikodusnosti. »Voleli bismo da naseg Slobu zadrzimo samo za sebe, ali, eto, mi smo nesebicni i zelimo da podelimo s vama ono najbolje i najdragocenije sto imamo, da pokazemo koliko vas volimo!« »Videcemo, razmislicemo«, rekose brdjani. »Sta ima da razmisljate! ON je nase najvece dostignuce! ON je nas prirodni resurs! ON je glava nad glavama! Coek nad coecima! To majka vise ne radja! Srbija nista nema, ali ima NJEGA!« I brdjani - sta ce kud ce - pristadose. U bradu mrmljaju: »Necemo mu dati da izlazi izvan svojih ustavnih ovlascenja!« A apropo tih ovlascenja iz Beograda porucuju: »Moze Sloba formalno da bude i predsednik mesne zajednice, ipak ce biti Glavni!« Vlast, ispada, ide za njim kao verni pas. Moc i g. Milosevic su simbionti, kao odredjene vrste gljiva i odredjene vrste drveca. A bice da moc svakog tiranina pociva na kukavicluku i fatalizmu naroda.

Zakon narodne gluposti

A naroda nije bilo mnogo: od nekoliko stotina do nekoliko hiljada, kako gde. Uvek sam se pitao zasto Milosevicevi ceremonijal-majstori ne organizuju pompeznije doceke? A onda sam shvatio da su Milosevicevi mitinzi svojevrsni testovi narodne zaglupljenosti. Relativno retki i relativno maloljudni mitinzi Milosevicu sluze za proveru postulata Zakona narodne gluposti. A najvazniji postulati Zakona narodne gluposti glase:

A. Sveopsta zaglupljenost i zatravljenost moze se utvrditi na relativno malom uzorku.

B. Opste osvescenje naroda ne moze se konstatovati na malom uzorku populacije.

Pojasnjenja Zakona narodne gluposti:

Budale i glupani ne vole da ostanu u manjini. Gde ima jedan zaglupljeni sigurno ih ima jos stotinak. Glupost buja i razmnozava se u nevidljivom zajednistvu.

I zato je Slobodan Milosevic mogao da na svom sumadijskom i kosovskom izletu zakljuci: dobro je, narodna glupost je jos uvek na svom mestu, nema straha, nema panike.

Svinja-reformator

Pred savezne izbore narodu je, sa Dedinja, obecavan »ubrzani rast standarda«. Rezultate tog obecanja videli smo ovih meseci na beogradskim ulicama - u protestima onih koji ni onu bednu crkavicu od plata ne dobijaju po nekoliko meseci.

Svejedno, vlastodrscima Srbije to ne smeta da objave da je ovo »godina reformi« i da cemo »do kraja ove decenije stati rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama Evrope« (Milosevic na kosovskoj turneji).

Verzija pomenute decje pesmice u dedinjskom aranzmanu glasi: Sami sebe uplatkavamo, sami sebe reformisemo.

Srbi su zahvalno testo za mesenje. Samo u Srbiji vlastodrsci mogu da se ponasaju kao da nisu sami svoji prethodnici, nego kao da su malocas dosli na vlast pa moraju da reformama popravljaju posledice lose vladavine neke svrgnute vlasti. Srbi nikako da se opsete da sebi postave krajnje jednostavna pitanja, poput ovih:

Cija to vladavina neprestano dovodi do stanja koje trazi reforme?

Koja je po redu poslednja obecana reforma?

Da li se svinji-reformatoru moze verovati da ce dvoriste koje je izrovala srediti, poravnati i po njemu posejati englesku travu?

Dedinjska bratija se cak i ne trudi previse da sakrije cinjenicu da su njena predizborna obecanja - obecanja ludom radovanja. Milosevicevi emisari trazili su, onomad, u Londonu, od svetskih bankara, da nam »oproste« - osamdeset procenata duga. Milosevic je cinicno porucio svetu: Ratovi su skupa stvar! Mnogo sam se istrosio! I obecao im je da za sledecih dvadeset pet godina moze da im vrne - samo 500 miliona dolara. Glavni gazdin emisar javno objasnjava da je »jugoslovenska delegacija svoj predlog zasnovala na realnim procenama sadasnjeg stanja privrede i programa buduceg rasta«. I to po najoptimistickijim procenama. Ko kome u ovoj zemlji skace u usta? Kako cemo, za tri godine, »stati rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama Evrope« ako za cetvrt veka necemo moci da skuckamo vise od tricavih 500 miliona za vracanje duga?

Nema sumnje da ce rezultat »godine reformi« biti novi dar-mar koji ce roditi potrebu za novim reformama koje ce proizvesti novi dar-mar koji ce... I tako u beskraj. Tako to biva kad zitelji neke kuce umesto haus-majstora imaju haos-majstora!

Miodrag Stanisavljevic