Pred Donatorsku konferenciju o BiH

U RS vec postignut dogovor o prihvatanju Zakona o centralnoj banci i Zakona o carinskim tarifama

Rukovodstvo Republike Srpske (RS), koje se dugo i grcevito protivilo prihvatanju zakona iz takozvanog Paketa za brzi pocetak, morace, po svemu sudeci, da se prikloni realnosti. Dobro obavesteni srpski izvori na Palama i u Banjaluci kazu da je u RS vec postignut dogovor o prihvatanju Zakona o centralnoj banci i Zakona o carinskim tarifama.

Donatorska konferencija o Bosni i Hercegovini na nivou strucnjaka zakazana je za 24. i 25. jun u Briselu. Predvidjeno je da se za obnovu BiH obezbedi 1,4 milijarde dolara. Pocetkom ovog meseca, clan bosanskog predsednistva iz RS Momcilo Krajisnik odbio je da potpise te zakone, koje je drugi entitet tada prihvatio. Medjunarodna zajednica insistira na stavu da je prihvatanje ta dva zakona uslov za ucesce na toj konferenciji i ucesce u raspodeli novca namenjenog Bosni.

Prihvatanju Zakona o centralnoj banci i Zakona o carinskim tarifama izricito se protivio rezim u Srbiji. Ti zakoni duboko zadiru u ekonomske odnose izmedju Beograda i Pala. Predsednik Srbije Slobodan Milosevic zeli da u tim odnosima obezbedi apsolutnu kontrolu Beograda i nije zainteresovan za jacanje medjuentitetskih veza. Za to, naravno, nisu zainteresovane ni Pale, ali istovremeno ne zele da budu lisene novca koji nudi medjunarodna zajednica.

Saglasnost o prihvatanju ta dva zakona postignuta je, prema obavestenim izvorima, na sastanku delegacije RS, koju je predvodio clan bosanskog Predsednistva Momcilo Krajisnik, sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem sredinom juna u Beogradu. Delegacija bosanskih Srba na tom je sastanku trazila i dobila »zeleno svetlo« da prihvati te zakone. Odluka o tome ce, verovatno, biti obelodanjena uoci pocetka Donatorske konferencije u Briselu.

Razlozi

U dogovoru sa Beogradom, Pale sada drze jugoslovenski dinar kao sredstvo placanja na teritoriji pod svojom kontrolom i u nekoliko navrata su saopstile da nemaju nameru da povlace dinar iz opticaja. U dinarima se u RS isplacuje sve, od penzija i plata, do medjusobnih obaveza preduzeca. Svuda se, naravno, prihvata i nemacka marka. Za zadrzavanje dinara u platnom prometu zainteresovane su i RS i SR Jugoslavija. Jugoslavija na taj nacin drzi pod kontrolom privredu pa tako i uticaj u RS, a ekonomski iznurena RS lakse posluje sa Beogradom.

Zakon o carinskim tarifama je u neskladu sa tarifama koje se sada koriste u prometu izmedju SR Jugoslavije i RS. To znaci da bi se roba carinila po drugim kriterijumima, a ne po onima koje su, u skladu sa trenutnim interesima, prihvatile RS i SR Jugoslavija. Ministar inostranih poslova RS Aleksa Buha je 18. juna na Palama rekao kako je srpska strana spremna da »u nacelu« prihvati Zakon o carinskim tarifama, ali da trazi da se u narednih pola godine visine tih tarifa usaglasavaju dogovorom dva entiteta.

Obavesteni izvori tvrde da su Krajisnik i Milosevic analizirali domete stete, odnosno koristi koje ce Pale i Beograd imati od prihvatanja dva zakona, pa je procenjeno da je korist veca od stete.

Milosevic-Plavsic-Krajisnik

Razgovori o ekonomskim odnosima izmedju RS i SRJ se, prakticno, obavljaju na relaciji Pale-Beograd, iz njih je iskljucena predsednica RS Biljana Plavsic, koja ima kabinet u Banjaluci. Ona je u ostrom konfliktu sa rezimom Slobodana Milosevica, ali i sa Momcilom Krajisnikom, koji drzi bliske veze sa Beogradom i, zajedno sa bivsim liderom bosanskih Srba Radovanom Karadzicem, kontrolise promet i privredne poslove.

Plavsic je, prema dobro obavestenim izvorima u Banjaluci, zainteresovana za saradnju sa medjunarodnim finansijskim institucijama i smatra da RS ne sme da dopusti da bude izuzeta iz Donatorske konferencije. Ona je 18. juna u Banjaluci rekla da RS »mora ukloniti sve prepreke« za odrzavanje Donatorske konferencije. Ta izjava je bitno razlicita od izjave koju je, istoga dana, na Palama dao Aleksa Buha. Ona nagovestava spremnost za potpuno, a ne samo nacelno prihvatanje oba zakona.

Dragan Janjic