Raspolucena Crna Gora

»Nije bitna vecina, vazna je manjina, ako je revolucionarna.« Ovim je recima, po kratkom postupku, Tito presudio Nikezicevim liberalima oktobra 1972. godine kada je na takozvanom politickom aktivu Srbije ostao bez vecinske podrske. Predsednik Crne Gore i sef DPS Momir Bulatovic pokazao se kao dobar ucenik ove lose partijske tradicije, pa je tako veci deo Glavnog odbora stranke, koji predvode Djukanovic i Marovic, jednostavno proglasio za »grupu«. Sada se u raspolucenoj Crnoj Gori dve struje u isto tako raspolucenoj partiji bespostedno bore za legitimitet i autenticnost i niko jos ne vidi kako ce se ta borba konacno rasplesti.

Ali, ono sto je izvesno, i sto svaki ozbiljan analiticar moze potvrditi, jeste da ce crnogorski dogadjaji imati dalekosezne reperkusije ne samo na ovu malenu republiku, vec i na buduce prilike u jugoslovenskoj federaciji i u Srbiji. Evo samo nekih mogucnih politickih, ekonomskih i socijalnih konsekvenci.

Posto je Slobodan Milosevic ustolicen na mesto predsednika SRJ, Crnoj Gori pripada mesto predsednika Savezne vlade. Po Ustavu, Vlada ima siroka, gotovo kancelarska ovlascenja, a Milosevic stvarnu moc, bez obzira sto su mu ustavne prerogative sasvim formalne. S obzirom na takve okolnosti, perspektiva krize u najvisem drzavnom vrhu federacije ostaje trajno aktuelna. Malo ce tu da pomogne ako Milosevic, uz svoju dokazanu sposobnost manipulacije, na celo Vlade dovede nekog crnogorskog poslusnika.

Drugo, po svemu izgleda da ce Slobodan Milosevic definitivno morati da se odrekne ambicije za promenu saveznog Ustava cime bi radikalnije preokrenuo odnos snaga u vrhu drzave u svoju korist.

Trece, ukoliko Crna Gora odlucnije udari putem reformi, kako se najavljuje, a Srbija i dalje ostane konzervativno zatvorena, nastace dubok jaz izmedju dve federalne jedinice. Umesto »dva oka u glavi«, sto je nekada asociralo na bliskost i harmoniju, dobicemo federaciju razrokih, sa potencijalno nepredvidivim sukobima.

Cetvrto, demokratski svet, koji insistira na reformama i postovanju gradjanskih prava, imace sirokogrud odnos prema Crnoj Gori, dok ce prema Srbiji i federaciji sacuvati rezervu i restriktivnu politiku. Mozda bi neki pedantniji istrazivac mogao da otkrije jos neke mogucne konsekvence, ali mi u ovom trenutku ne mozemo a da ne ukazemo i na efekte, koji u strogom smislu ne spadaju u politicke, nego vise u kategoriju moralnih i edukativnih. Svojevremeno, u poznatoj antibirokratskoj revoluciji, kada se vlast rusila i vaspostavljala na ulici, tadasnje slozno, a sada posvadjano crnogorsko rukovodstvo, egzaltirano i razmetljivo je najavljivalo da na celo drzave dolazi »mladost, mudrost i lepota«. Jedva su sastavili sedam godina, a sve se, na najruzniji nacin, rusi u prah i pepeo.

Dragos Ivanovic