Kako izgubiti Sandzak

Srbija nije bila u ratu, ali to za Sandzak ne vazi. Rat je iskoriscen da se ta oblast sto temeljitije ocisti od Muslimana. Nasilje, otmice i paljevine dostigle su vrhunac izmedju 1992. i 1994. godine. U izvestaju Elizabet Ren o ljudskim pravima u SRJ, podnesenom na 51. zasedanju Generalne skupstine UN, procenjuje se da je 60 000 do 80 000 Muslimana napustilo Sandzak i naslo utociste u zapadnoevropskim zemljama. Oko 30 000 osoba koje su pobegle iz Sjeverina i drugih po patnjama zapamcenih sela, smestilo se u srpskom delu Sandzaka. Tako se stanje »stabilizovalo«.

Uoci proslogodisnjih izbora, Sandzak je »prekrojen« u nove izborne jedinice kako bi se osigurala pobeda rezimske koalicije. Potom je JUL »bombardovao« Novi Pazar svojom miroljubivom kampanjom u stilu Mire Markovic, ne bi li Sandzak postao njena gubernija. Ali Muslimani, koji su u medjuvremenu postali Bosnjaci, nisu poverovali u njenu bajku. Pobedu na izborima odnela je nacionalna SDA. Ubrzo su jugoslovenske vlasti dopustile Sulejmanu Ugljaninu, nacionalnom vodji i predsedniku Muslimanskog nacionalnog vijeca Sandzaka da se vrati u zemlju. Nekoliko meseci kasnije, posto je ovaj najavio da ce proglasiti autonomiju Sandzaka, Srbija uvodi privremene mere u Novom Pazaru, zabranjuje sednicu MNVS i hapsi Ugljanina. Bosnjaci reaguju tako sto prete uvodjenjem paralelne vlasti (sto na Kosovu funkcionise vise godina) ili ignorisanjem prinudne uprave.

Kao sto je pokazao da ga sudbina Srba na Kosovu ne zanima, Milosevic tu istu nebrigu demonstrira i na primeru Sandzaka. Dok prica jednu od svojih prica o samostalnosti i nezavisnosti, komad po komad ove zemlje postaje predmet medjunarodnog osmatranja. Kosovo je to odavno, a ovih dana Amerika porucuje da ce u Sandzaku »pazljivo posmatrati situaciju tokom sledecih nedelja«. Da li se to Milosevicu vreme pocinje meriti »nedeljama« umesto »godinama«?

O. R.