Predsednikove aluzije

Konstantin Obradovic

Nad cinjenicom izbora g. Milosevica ne treba se nikako cuditi, pa otuda i sam taj fakat i ne zavredjuje neki komentar. Komentar svakako zavredjuje njegov inauguralni govor, ono za svakog sefa drzave uobicajeno obracanje naciji u trenutku stupanja na duznost.

Pre svega, nas je predsednik prozet »dubokim uverenjem« da ce »... godine pred nama biti presudne za ocuvanje i razvoj SRJ«. Kad je rec o samom razvoju, svako ce se sloziti s njim. Buni me, medjutim, izraz »ocuvanje«. Sta to znaci? Ako dobro tumacim znacenje te reci izgleda da nam neko spolja preti, jer mi ne izgleda logicno da je predsednik Milosevic ovu poruku uputio, recimo, Milu Djukanovicu i njegovim istomisljenicima u Crnoj Gori, posto se oni stalno zaklinju da ne nameravaju »izlaziti« iz SRJ, a i kad bi hteli zivo sumnjam da bi tako nesto bilo moguce. Dakle, rec je o nekom spoljnom neprijatelju. Meni bas ne izgleda da takva opasnost postoji, pa je prosto steta sto nam predsednik nije rekao ko to preti nasem opstanku. Jer, da nije toga, zasto bi godine pred nama bile »presudne« za ocuvanje ove zemlje?

Predsednik SRJ potom konstatuje da nam privreda »jos ne funkcionise u potpunosti«, da smo zahvaceni procesima »socijalne destrukcije i dezintegracije«, ali, sto je jos strasnije, da na ovim nasim prostorima »... cesto dominira kriminal _ od privrede do ulice«. Svako ce se s tim sloziti, ali se ipak usudjujem postaviti pitanje: kako je moguce da je to tako? G. Milosevic je bio tokom proteklih sest-sedam godina neprikosnoveni lider jedne, one najvece, federalne jedinice, obecao nam je _ u tom svojstvu _ vise puta da ce iskoreniti taj kriminal, a on je ipak, sam veli, tu, medju nama. I tu nam nije rekao ko je tome kriv, a valjalo je. A svi bismo se, siguran sam, obradovali i da nam je kazao sta je on sve ucinio da se ti kriminalci onemoguce. Pa makar da u svojim naporima i nije uspeo. Ostao nam je, dakle, nekako duzan za to objasnjenje.

Izgleda da je osnovni razlog svih nasih nevolja, pa i tih, cinjenica sto nas je, kako predsednik Milosevic rece, pogodila »... istorijska bura koja je zahvatila ovaj deo sveta«. Nije nam rekao _ sto kaze narod _ »odakle vetar duva«, no onako kako je receno dobija se utisak da se sve to zbilo bez ikakve nase krivice. Nesto slicno, po prilici, onim elementarnim nepogodama u vidu poplava katastrofalnih razmera koje su, ovih dana, zahvatile Ukrajinu, Poljsku, Cesku i Nemacku. Meni se, pak, cini da u svim tim nedacama ima, ipak, neke male, malecke i nase krivice, pa steta sto nam g. Milosevic nije to pitanje blize objasnio. Sem, razume se, ako nije mislio na »... stranacke sukobe koji su podstaknuti spolja« i na onaj »... veliki deo sredstava informisanja koji je u sluzbi duhovne, a narocito moralne destrukcije cesto finansijski, politicki i moralno podrzavane iz inostranstva«. Ako je na to mislio, kao glavne uzrocnike zala kojima smo izlozeni, tada srecom po opoziciju i pomenuta a neidentifikovana sredstva informisanja, sve se opet svodi na krivicu tog, takodje neidentifikovanog, spoljnog sveta. Ako se oni koji izazivaju stranacke sukobe i mediji koji deluju moralno, duhovno itd. destruktivno, oslobode stranog uticaja, tada ce sve biti u redu. Ali, krajnji je zakljucak da su sve nase nevolje izazvane spolja, pa, dakle, ono »ocuvanje« zemlje valja s tim opasnostima povezati. No, ako je »medjunarodna zajednica« koja nas je izvrgla »brutalnim sankcijama« za sve kriva, tada u predsednikovom izlaganju ima i odredjene sustinske protivrecnosti.

On, naime, i to je tri puta rekao, namerava da uspostavi »... dostojanstvenu osnovu saradnje sa svetom i povezivanje sa stranim drzavama«, ali ne znam kako ce u tome uspeti ako nam taj svet radi o glavi. Te aluzije na negativne uticaje spolja, recene ne jednom, tesko da ce ohrabriti inostranstvo da i ono nesto ucini u pomenutom pravcu.