Biraci u procepu

Nakon propasti partijskog komunistickog monolitizma u vecini zemalja »nove demokratije« politicki faktori nalaze se u fazi potrage za identitetom. Jedan izvor moci (komunisticka partija) je nestao, ali je iza njega ostala gotovo nepromenjena infrastruktura drustva. Ovo je uticalo na to da u vecini ovih zemalja vlast lebdi izmedju nekoliko medjusobno iskljucivih ideolosko-politickih opcija.

Populizam gradjen u komunizmu tesko je »demokratizovati« po ugledu na Zapad, i to je jedan od uzroka da se na politickoj sceni ovih zemalja pojavljuju uglavnom novi populizmi.

Vecina partija je shvatala rat kao nesto sto ih uz njihov »specifican« odnos prema njemu razlikuje od ostalih na politickoj sceni. Narod se bavio »temama opstanka«, a na pozornici su se smenjivali razni spasioci.

Ovakav mentalitet na srpskoj politickoj sceni se i nakon rata produbljuje i radikalizuje pred nove izbore, a u javnosti se stvara dojam o postojanju samo dve bitne politicke opcije, koje su medjusobno potpuno nespojive. Nacionalna opcija po zastupnicima gradjanskog drustva nudi nesto vec vidjeno i ona po tome predstavlja retrogradni totalitarizam, dok gradjanske snage po misljenju nacionalnih politickih partija predstavljaju potencijalne izdajnike.

U ovakvoj konstelaciji snaga stvara se dojam borbe za politicki opstanak, priblizavanja sudnjeg dana i potrebe da se protivnik unisti jednom za svagda. Ovi odnosi pokazuju da je demokratija jos veoma daleko, i da od izbora koji se priblizavaju mozemo ocekivati samo jos dublje podele. Biracko telo nalazi se u nedoumici, biti gradjanin ili Srbin, ili biti i jedno i drugo.

Iskljucivost politickih snaga stavlja birace jedne nasuprot drugima, a zgrabljene politicke ideje ni na koji nacin ne odslikavaju stvarne politicke ambicije lidera i njihovih sledbenika. Vecina smatra da se treba posluziti »lukavstvom« prilikom ponude, a kada dodje do faze realizacije tada ce se vec naci opravdanja za sve ono sto nije ponudjeno, a sto je ucinjeno mimo volje biraca.

Apatija i neverica u sve ponudjeno je tolika da bi propast narednih izbora mogao biti pozitivan rezultat za sve politicke snage koje trenutno dominiraju srpskom politickom pozornicom. Politika trazi i konkretne rezultate, a glasaci ih po prirodi stvari ocekuju brzo.

Predrag Sarapa