Odgovornost za zlocine

Zlocini imaju ime i prezime i njihovo kaznjavanje nije upereno protiv srpskog ili bilo kojeg naroda

Za cetiri godine postojanja Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju uradio je, kad se sve uzme u obzir, vise nego dosta. Podignuto je 19 optuznica, o kojima je javnost obavestena, protiv 77 ljudi i to za genocid, za zlocine protiv covecnosti, teske povrede zenevskih konvencija i krsenje zakona i obicaja i rata. Ima i optuznica koje nisu obelodanjene, ali se njihov broj ne zna, kao ni protiv koga su.

U pritvoru u Hagu nalazi se 10 od 77 optuzenih, ali je danas mnogo izvesnije nego juce da ce ih biti jos. Svi koji su mislili da Tribunal nece biti osnovan, pa da nece moci da funkcionise, pa da nece moci da opstane, a pre svega da optuzeni nece biti privedeni _ nisu dobro razumeli stvari i pogresili su. Sud je osnovan 25. maja 1993. godine i dostigao je fazu pune operativnosti, posto je jedno sudjenje zavrseno, dva su u toku, a jos tri treba da pocnu.

Tribunal neprekidno usavrsava organizaciju i postupak i nastoji da uredi mnostvo raznovrsnih »detalja« kako bi ceo postupak _ od optuzenja do konacne sudske odluke bio uzoran, pre svega ekspeditivan, pravedan i fer.

Haskom tribunalu je mandat produzen jos cetiri godine, ali jugoslovenski ministri uporno izjavljuju da ce se svet umoriti od kaznjavanja SRJ (Srba) te da ce (ubrzo) sve kazne pasti u vodu, pa tako i Tribunal za ratne zlocine.

Bice jos hapsenja

Hapsenjem Slavka Dokmanovica 27. juna u istocnoj Slavoniji otpocelo je, a 10. jula u Bosni, odnosno Republici Srpskoj, nastavljeno je prinudno privodjenje optuzenih za ratne zlocine u Hag. Potvrdjeno je da optuzeni mogu biti uhapseni, kada se to zaista zeli, i da je hapsenje optuzenih za ratne zlocine skopcano s rizicima.

Dok su akciju hapsenja Dokmanovica zajednicki planirali, pripremili i izveli prelazna uprava UN u istocnoj Slavoniji (UNTAES) i Hasko tuzilastvo, akciju hapsenja u RS izveo je SFOR. U Prijedoru su SFOR-ovci bez teskoca uhapsili upravnika bolnice Milana Kovacevica, ali je bivsi sef prijedorske bolnice Simo Drljaca ubijen, navodno nakon sto je pucao na britanske pripadnike medjunarodnih snaga koji su dosli po njega. Obojica su optuzeni za saucesnistvo u genocidu u opstini Prijedor 1992. godine.

Hapsenja ce, sasvim sigurno, biti jos, posto jugoslovenske, hrvatske i vlasti BiH to ne cine, iako su pre svega one duzne da sve optuzene pred Haskim tribunalom predaju tom sudu. Te vlasti su duzne da i same sude ratnim zlocincima, ali niti predaju one koje je optuzio haski tuzilac, niti vode bilo kakve postupke pred domacim sudovima.

Zbog toga je glavni tuzilac u Hagu, Kanadjanka Luiz Arbur izjavila nakon Dokmanovicevog hapsenja: »Koristicemo sve mogucnosti u okviru zakona da optuzene izvedemo pred sud«.

Ne treba uopste sumnjati u to da ce biti optuzeni i Slobodan Milosevic, Franjo Tudjman i Alija Izetbegovic, ukoliko za to postoji dovoljno dokaza

Najveca krivicna istraga u istoriji

Haski tribunal, iako osnovan kao ad hoc sud za ratne zlocine u sukobima u bivsoj Jugoslaviji (kasnije je takav sud osnovan i za genocid u Ruandi) ima ogroman znacaj za savremeni svet, jer je to prvi medjunarodni krivicni sud i prvi sud koji primenjuje medjunarodno humanitarno pravo.

Tribunal je u stvari medjukorak ka osnivanju stalnog medjunarodnog krivicnog suda, snu mnogih velikih svetskih i jugoslovenskih pravnika i pravdoljubivih ljudi, na kojem se radi vise od cetiri decenije. Stalni medjunarodni krivicni sud nikada nije bio blizi, i sada bi se vec moglo reci da ce sigurno biti osnovan, iako ne veoma brzo.

Njemu ce Haski tribunal predati svoju bogatu arhivu, ostaviti svoja pravila, iskustva i slucajeve, izvanredan personal i zgradu.

Tuzioci, istrazitelji i sudije u Hagu uopste ne gledaju na to da li su vinovnici zlocina Srbi, Hrvati, Muslimani ili nesto drugo, vec sprovode najvecu krivicnu istragu u istoriji, nastojeci da identifikuju zrtve i njihove mucitelje i ubice _ imenom i prezimenom. Da li ce »konacni« racun pokazati da je bilo vise optuzenih sa jedne ili sa druge strane, to nije njihova preokupacija. Njihova jedina briga je prikupljanje dovoljno dokaza za krivicni progon onih koji su planirali, naredili, pozivali, podsticali, pomagali, saucestvovali i izvrsavali uzasna zverstva koja su sokirala svet i navela ga na kaznenu intervenciju putem medjunarodnog krivicnog ad hoc suda, jer su razmere zlocina u ratovima u Hrvatskoj i Bosni, i njihova svirepost, presle granicu koju moderan covek moze da prihvati.

Ko je na redu?

Smena na celu Haskog tuzilastva, gde je juznoafrickog sudiju Ricarda Goldstona zamenila sudija Luiz Arbur, nije donela promenu strategije optuzenja vec samo pomeranje tezista. Goldston je krenuo odozdo, pazljivo gradeci dokaze za one na najvisim lestvicama odgovornosti, a Arbur se usredsredila upravo na najodgovornije.

Goldston je optuzio Dusana Tadica i kroz taj slucaj pokazao plan i metod postupanja srpske strane u Bosni. Optuzio je komandante srpskih logora u RS za genocid, srpske vojnike i paravojnike za silovanja u Foci, Karadzica i Mladica za genocid u Bosni i posebno u Srebrenici, trojicu oficira JNA i Dokmanovica za zlocin u Ovcari kraj Vukovara, Milana Martica za napad na centar Zagreba.

Optuzio je hrvatske komandante, vojnike i paravojnike za etnicko ciscenje Muslimana u centralnoj Bosni, kao i politickog vodju Daria Kordica za progon i unistavanje Muslimana. Upravo se sada na sudjenju generalu Tihomiru Blaskicu odmotava krvavi projekat hrvatskih nacionalista zahvaljujuci kojem je u dolini reke Lasve, u centralnoj Bosni, gotovo iskorenjeno muslimansko stanovnistvo.

Goldston je optuzio cetvoricu pripadnika snaga vlade u Sarajevu za zlocine nad Srbima u logoru Celebici, i taj proces je u toku.

Luiz Arbur optuzila je Sima Drljacu i Milana Kovacevica. Oni su bili na visim lestvicama odgovornosti od Dusana Tadica, osudjenog na 20 godina zatvora za etnicko ciscenje, odnosno zlocin protiv covecnosti i ratne zlocine na podrucju opstine Prijedor 1992. godine. Koga je jos optuzila? I koga ce optuziti? Ne treba uopste sumnjati u to da ce biti optuzeni i Slobodan Milosevic, Franjo Tudjman i Alija Izetbegovic, ukoliko za to postoji dovoljno dokaza. Ljudi ne razumeju (a i nestrpljivi su) da nesporna (nejednaka) politicka i moralna odgovornost te trojice za rasparcavanje Jugoslavije u klanicu kakva nije vidjena u Evropi posle Drugog svetskog rata, nije dovoljna za njihovo izvodjenje pred sud za ratne zlocine. Oni ce biti okrivljeni jedino ako postoje dokazi da su planirali i naredili, ili da su znali ili mogli znati za zlocine, a da ih nisu sprecili ili kaznili. To nije lak zadatak, i utoliko je veci izazov za tuzioce i istrazitelje u Hagu.

Odugovlacenje Beograda i Zagreba

U Beogradu i Zagrebu na delu je suprotan proces _ nastojanje da se sto efikasnije na sto duze vreme odgodi suocavanje sa ratom i zlocinima i tako izbegne pitanje odgovornosti. Svi raspolozivi mehanizmi u drustvu podredjeni su tom odlaganju, a odrzavanje negativnog stava prema Haskom tribunalu jedna je od najvaznijih metoda.

Predstavnici vlasti nedvosmisleno su ovih dana iskazivali odlucan, cak prkosan odbijajuci stav prema Tribunalu, a jedan je na tribini na jugu Srbije bitku protiv Haskog tribunala odredio ne samo kao pravno i politicko vec i kao »egzistencijalno pitanje SRJ«.

Opozicione stranke, osim par izuzetaka, istinski ne podrzavaju izvodjenje zlocinaca pred lice pravde, a pogotovo ne u Hagu. Vecina prihvata Tribunal kao »realnost«, odnosno kao nuzno zlo za koje optuzuju Milosevica, kao potpisnika Dejtonskog sporazuma. Time vecina opozicionih stranaka pokazuje da su bile i da jesu za »konacno resenje«, odnosno za rat kao sredstvo ostvarenja antiistorijskih velikosrpskih ambicija.

Krugovi koji su u Milosevicu videli vodju koji ce ostvariti te ambicije, ali je ovaj, umesto toga, doprineo proizvodnji »kosmickog nistavila« na tlu bivse Jugoslavije, ne mogu da smisle ni T od Tribunala. Za njih je to »cudovisna« tvorevina nepoznata u istoriji, smisljena kao oruzje protiv Srba.

Urednici i novinari vecine medija gaje apsolutno neznanje i iskreno gnusanje prema Tribunalu i u svojim novinama, odnosno programima daju sebi oduska.

Advokati koji su u Hagu odredjeni da brane optuzene sa srpske strane, iako su pokazali da su za to nesposobni, jedan su od najvaznijih instrumenata odrzavanja iskrivljene slike o Haskom tribunalu. Lazi koje su oni izrekli na racun te institucije, pred kojom postupaju i koja ih je makar neko vreme placala, treba da udju u anale advokatske profesije i u istoriju ovdasnjeg bescasca.

Kada se jednog dana u dalekoj buducnosti bude digla ta gusta i brizljivo odrzavana magla mitske i patrijarhalne svesti, uzavrelih strasti i manipulacije iz najnizih pobuda, ionako tesko suocavanje sa ratnim zlocinima bice jos teze, a bez toga buducnosti uopste nema.

Medjunarodni sud za ratne zlocine u Hagu moze da olaksa to suocavanje i da buducnost ucini mogucom. Zlocini imaju ime i prezime i njihovo kaznjavanje nije upereno protiv srpskog ili bilo kojeg naroda. Neka odgovaraju za svoja nedela. Zasto bi se zbog manjine krivima osecali svi Srbi ili svi Hrvati.

Julija Bogoeva

Posaljite nam vas komentar