Neslavni dimitrovgradski rekordi

Dimitrovgrad. Kao da se proteklih godina svih sedam jahaca apokalipse naselilo u Dimitrovgradu, pa rade li rade svoj posao _ »sejuci« gotovo svakodnevno smrt medju ionako desetkovanim pripadnicima bugarske nacionalne manjine, kojima je ova opstina gotovo stoprocentno naseljena. Skoro da nema dana u sedmici a da jedna-dve pogrebne povorke ne prodje ulicama ovog prigranicnog grada.

Drvece i table na kojima se kace posmrtnice vec odavno su prepuni, a ljudi iz Komunalca koji odrzavaju groblje muku muce kako da prosire groblje i nadju pristojno mesto za sahranjivanje.

Dimitrovgrad, odnosno Caribrod kako je pravo, istorijsko ime ovog grada sa pozoristem kojem je ovo 109. sezona po redu, gimnazijom starom vise od 100 godina, skolstvom sa tradicijom duzom od 150 godina, bolnicom (zatvorenom pre nekoliko godina) starom preko sto godina, bibliotekom slicne starosti... grad koji u odnosu na broj stanovnika ima najvise fakultetski obrazovanih ljudi, opstina koja vec decenijama nema nepismenih, dozivljava agoniju ili bolje reci nalazi se u samrtnom ropcu.

Samo od prvog januara ove godine do jula, u Dimitrovgradu, koji ima 7000 stanovnika, umrlo je sezdesetoro ljudi... Ili, od jula prosle do jula ove godine zabelezeno je 117 smrtnih slucajeva. Kada se tome doda gotovo isti broj smrtnih slucajeva po okolnim selima ispada da je dimitrovgradska opstina (oko 12,5 hiljada stanovnika) izgubila izmedju 230 i 240 svojih zitelja. U isto vreme, odnosno od januara do jula ove godine, svet je ugledalo 38 beba i to u Pirotu, jer je i porodiliste zatvoreno kada i dimitrovgradska bolnica. Izgleda da je u pravu bio jedan novinar koji je nedavno na jednom skupu rekao da, ukoliko se ovakav galop smrti nastavi, za 20 do 30 godina na ovom prostoru nece ostati nista osim nadgrobnih spomenika.

S obzirom na starosnu strukturu stanovnistva (oko 2,5 odsto penzionera) broj smrtnih slucajeva jeste preterano veliki ali donekle i shvatljiv, narocito ako se uzme u obzir vreme u kojem zivimo. Ovde se mladi ljudi ne zadrzavaju. Agonija privrede i poljoprivrede, besperspektivnost, ocaj zbog nemogucnosti da se obezbedi egzistencija jer su sva atraktivna radna mesta i, razume se, veoma dobro placena (carina, pogranicna milicija...) rezervisana za ljude iz Pirota, Nisa ili Backe Topole, sve to tera ljude iz ovog grada. Ono o cemu se u Dimitrovgradu vec nekoliko godina uporno cuti jeste veliki broj samoubistava. Samo u poslednjih nekoliko meseci bilo ih je desetak, sto u samom Dimitrovgradu, sto medju pripadnicima manjine koji zive u drugim gradovima Srbije. Slicna situacija je i u Bosilegradu, u kojem gotovo stoprocentno zive Bugari. Nikakav alarm od strane SPS-ovske vlasti, nikakva medicinsko-socioloska istrazivanja, nikakvo saopstenje, nikakva zabrinutost zbog tragedija, u vecini slucajeva, veoma mladih ljudi! Opstinske vlasti ne reaguju na ove tragicne dogadjaje ali zato zaludjuju narod Potemkinovim selima, kao sto je izgradnja velelepne sportske dvorane u koju, ako ikada bude zavrsena, nece imati ko da udje, ili projekat »Za lepsi Dimitrovgrad«, radjen pod direktnim rukovodstvom cuvenog profesora arhitekture Ranka Radovica. SPS-vlast pise hvalospeve o svojim uspesima i predstavlja Dimitrovgrad kao olicenje i primer medjunacionalne tolerancije, sto je zaista tacno ali ne njihovom zaslugom.

Dok grad odumire, na granicnom prelazu Gradina cvetaju »poslovi«. Vec mesecima preko Sluzbe platnog prometa carina prijavljuje samo cekove gradjana koji njima placaju carinske dazbine. Gotovina u dinarima i devizama, specijalnim vozilima, nosi se direktno na ruke _ zna se kome. Zato granicni prelaz Gradina, nekada jedan od najfrekventnijih u bivsoj SFRJ, sada pre lici na koncentracioni logor nego na normalan granicni prelaz.

Ovaj prostor koji je nekada predstavljao istocnu kapiju Evrope, atraktivan zbog svog geopolitickog polozaja, komunikacija i prirodnih bogatstava, nalazi se u tragicnom stanju. Ostaje nada da ovo stanje i ova politika nece jos dugo trajati. Da bi se o ovim i drugim, mozda ozbiljnijim, problemima progovorilo, potrebna je i odredjena doza gradjanske hrabrosti koje jos uvek nema ili ima samo usamljenih glasova.

Predrag Dimitrov