Povezivanje nevladinih organizacija

Prvi koraci ka trajnijoj saradnji, medjusobno, i sa politickim strankama

Na konferenciji Saveta za saradnju nevladinih organizacija (osnovan u maju ove godine), koja je odrzana 19. jula u sali Skupstine opstine Stari grad, vecina ucesnika je pokazala kako potrebu za saradnjom tako i spremnost da se te organizacije otvoreno angazuju u javnom zivotu i permanentno odredjuju prema svim vaznijim dogadjajima ukljucujuci i one politicke. Vecina ucesnika u diskusiji pokazala je zabrinutost zbog dogadjaja u Zemunu i prebijanja advokata Nikole Barovica, kao i povodom predstojecih izbora, pledirajuci za njihov bojkot. Na pocetku je procitano pismo Danijela Bojera koji je trebalo da se pojavi kao pocasni gost skupa.

Svetozar Stojanovic, predsednik Saveta, u svom obracanju okupljenima, smatra da je nuzna jedna masovna kampanja izborne neposlusnosti. On je bio veoma kritican prema ponasanju opozicije i pitao je kakvog smisla ima isticati kandidate a, istovremeno, govoriti o neizlasku na izbore. »Ucestvovanjem na takvim pseudoizborima prakticno se priznaje legitimnost ne samo vladaru i njegovim transmisijama nego i njegovom drustvenom sistemu. Zato slobodno mozemo kazati da demokratska opozicija, stranacka i nestranacka, ima duznost da organizuje masovnu kampanju izborne neposlusnosti kao oblik gradjanske neposlusnosti. Bitni preduslovi za transformacije pseudoizbora u izbore dobro su formulisani od strane nase politicki organizovane i aktivne javnosti«, rekao je Stojanovic.

O ustavnim pretpostavkama demokratske vladavine govorio je Kosta Cavoski, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Neophodna je jedna meta pravna doktrina ili politika ideala da bi se vlast valjano ogranicila. »Postoje dve vrste 'pokvarenih' drzava: kad je narod pokvaren i kad su zakoni pokvareni«, objasnio je Cavoski.»Nema drzave u kojoj se ne krse ljudska prava, ali postoje drzave koje obezbedjuju lekove za krsenje ljudskih prava«, culi smo od profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, Vojina Dimitrijevica koji, izmedju ostalog, rukovodi i Beogradskim centrom za ljudska prava. O izbornom sistemu i sansama za odrzavanje fer izbora govorio je Vladimir Goati. On je, kao bitnu, pomenuo razliku izmedju slobodnih i postenih izbora.

O problemima decentralizacije govorio je Aleksandar Djurdjev, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu. On je, ilustrujuci aktuelnu situaciju, podsetio na pismo Vuka Karadzica Milosu Obrenovicu, u kojem Vuk kaze da je drzava tamo gde je knez, kada je knez na putu i drzava je na putu.

»Mozete imati trzisnu privredu bez demokratizovanog drustva ali ne i obrnuto«, rekao je Mihajlo Arandarenko, clan grupe nezavisnih ekonomista sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Po njemu je moguce da se, preko razvijanja trzisnih odnosa i kao posledica toga, dodje do pozeljne demokratizacije. U zemljama Dalekog istoka _ Kini, Juznoj Koreji, postoji takvo iskustvo. »Strukturi postojeceg rezima bi najvise odgovaralo da Srbija ostane zatvorena zemlja, 'nirvana ekonomije', bez protoka sa strane, sa malim rastom. Ali i to je nemoguce stvoriti jer smo suvise bliski korpusu svetske privrede i neminovno moramo da stupamo u intenzivne i visestruke veze sa razvijenim svetom«, rekao je on.

Zaista porazavajuci bilans stanja zdravlja nacije izneo je Bogdan Antic u ime Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Kao ocigledno mesanje u lekarsku etiku i praksu, pomenuo je smrt Predraga Starcevica i pokusaj lekara_vestaka da savesno informisu javnost o tom slucaju _ odmah je doslo do njihove smene. »Vise je bolesno zdravstvo nego nacija, neka se lekari brinu za zdravlje naroda a politicari za zdravlje nacije«, trazio je Antic.

Tema obracanja ovom skupu Gorana Milicevica bilo je stanje u prosveti i na Univerzitetu. On je prikazao neku vrstu »istorije propadanja prosvete« koja nije pocela sa aktuelnim rezimom. On je od ovog Saveta trazio da vrsi kontinuiran pritisak na rezim ali i na opoziciju. Postavio je pitanje _ da li je opozicija sposobna da izvrsi promene i pomenuo apatiju i sirenje skepticizma kao posledicu »opozicionog delovanja«. Milicevic smatra da ne treba bezati od ideje o formiranju novih stranaka koje ce zastupati interese gradjana, gradjanskog protesta.

Clan Studentske inicijative i portparol Studentskog protesta Dusan Vasiljevic govorio je o ulozi studentskog pokreta u politickim promenama. Rekao je da su studenti pokazali vecu zrelost i odgovornost od mnogih politickih stranaka i da zato nije neopravdano ocekivanje gradjana da je uticaj studenata na moguce politicke promene odlucujuci. Studenti vec rade na stvaranju nezavisnih studentskih medija, na povezivanju svih univerziteta, na razvijanju kontakata sa gradjanima u citavoj zemlji sto smatraju prioritetima.

»Ocekivati od ove vlasti da ce stvoriti neki javni moral je vise nego iluzija; u svim propisima koje ona donosi, zapisano je odsustvo morala«, rekao je u svom obracanju skupu Djordje Garabandic, predsednik Nezavisnog sindikata zemljoradnika Srbije. Od predstojecih izbora on ne ocekuje nista novo, pa kaze: »Promene su moguce samo na najradikalniji nacin; ova se nacija pritajila, mi vise nismo amorfna masa, mi smo masa u kojoj se nesto desava«. Poljoprivreda je jedina grana koja je redovno placala dazbine drzavi, pa i onda kada su poljoprivrednici bili, ocigledno, na gubitku. »Ova drzava je pronasla metod da i na hrani moze zaradjivati«, konstatovao je Garabandic. On je izneo vise podataka koji govore o katastrofalnim bilansima u poljoprivredi i opasnostima koje odatle mogu doci kako za same poljoprivrednike tako i za ostale gradjane. Zemljoradnici ce, po njemu, podrzati sve »pozitivne« pokrete, uci ce rado u jedan ozbiljan strajk i oslobodilacki pokret ako ga bude bilo.

Kao predsedavajuci Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, skupu se obratio Dragan Milovanovic, koji je rekao da drzavi savrseno odgovara sto se ovde stvaraju novi sindikati jer bi njihovo ujedinjavanje, po nju, bilo opasno. »Drzava je svesna moci sindikata i ucinila je sve da ga unisti«, rekao je Milovanovic. Dva nezavisna sindikata nemaju mogucnosti da formiraju svoje organe u preduzecima i zato ostaju slabi. Milovanovic je insistirao da bi sa ovog skupa trebalo uputiti poziv svim strankama da bojkotuju Vojislava Seselja i SRS i to ce biti, po njegovom misljenju, prvi i pravi doprinos ove novoustanovljene organizacije demokratskim promenama.

Zivota Djordjevic sa Ekonomskog instituta u Beogradu rekao je da mu imponuje osnovni ton ovog skupa jer niko od uvodnicara nije pricao stvari karakteristicne za jedan deo inteligencije i javno eksponiranih ljudi _ da su Srbima uvek krivi drugi. On je upozorio da ovde nece lako doci do ekonomskih promena i da se tome ne bi trebalo nadati. Koliko je tesko iz nerazvijene trzisne i komandne privrede doci do normalnog stanja i napredovanja, pokazuje i primer Ceske koja, iako najnaprednija medju edz-komunistickim zemljama, sve cesce zapada u brojne teskoce.

Dusan Kostic, clan predsednistva Saveza kompozitora Jugoslavije, obracajuci se prisutnima, pitao je: »Otkud Seselju podaci o prisutnima na sahrani oca Nikole Barovica? Kakva je to drzavna bezbednost koja takve podatke daje neodgovornim ljudima koji ih, onda, plasiraju u promotivnim TV-emisijama? Ko, onda, misli na sigurnost gradjana?« Jedini izlaz za gradjane je kolektivna neposlusnost koja bi u momentu izrazavanja bila i sprovedena.

Borislav Milosevic, profesor gimnazije iz Backe Palanke kritikovao je opoziciju i rekao da ona »sahranjuje sve iluzije da se od jedne podanicke zemlje moze napraviti demokratska«. Milosevic je bio veoma kritican prema gradjanima Srbije, rekavsi da je njihovo ponasanje idealno da se na vrhu drzave ustolici diktator.

Igor Stevic, koji se predstavio kao clan republicke sekcije udruzenja politologa, reagovao je na ono sto je o studentskim aktivnostima prethodno govorio Dusan Vasiljevic i to _ prilicno ostro. »Oni su imali sansu ali su je prokockali«, rekao je Stevic i to obrazlozio primedbom da su predvodnici Studentskog protesta razbili jedinstvenost studenata, formirajuci vise organizacija jer su patili od medjusobne surevnjivosti.

Predsednik Vojvodjanskog kluba Stanimir Lazic je govorio o nevoljama gradjana koje, s jedne strane, pritiska partijska drzava, a na nivou lokalnih vlasti partijske centrale. »Imam utisak da smo svi mi, zapravo, taoci politickih stranaka«, rekao je on. Lazic smatra da bi trebalo uputiti poruku svim nevladinim organizacijama da se ne bave samo esnafskim stvarima, vec da svoju paznju usmere ka politickim dogadjajima u zemlji.

Mihajlo Simic, clan Demokratskog centra, smatra da ovaj savet mora uskoro organizovati skupove po unutrasnjosti.

Mika Vlaovic, clan predsednistva SPO, govoreci o tome da ima mnogo razlicitih pristupa problemu sta i kako menjati u ovoj zemlji, rekao je da svi znamo da nema bezgresnih ljudi, pa prema tome nema ni bezgresnih stranaka i svi moraju pokazati malo vise poverenja.

Gradski sekretar za socijalnu i decju zastitu Beograda Tihomir Milosevic je rekao da ce DS bojkotovati izbore u Srbiji ali i da bojkot izbora moze biti uspesan i neuspesan i da je zato neophodna pomoc nevladinih organizacija.

Milorad Trajkovic, predsednik Udruzenja raseljenih Srba sa Kosova, bio je nezadovoljan sto na ovaj skup nisu dosli predstavnici kosovskih Albanaca i sto tako nije mogao da im se, javno, obrati. On je govorio o teskom polozaju Srba koji zive na Kosovu i o njihovim cvrstim namerama da tamo i ostanu.

U zavrsnoj reci, Svetozar Stojanovic je rekao da bi neka od demokratskih stranaka trebalo da pozove nevladine organizacije na razgovor o bojkotu izbora.

Nastasja Radovic