Pomirenje: Bozja milost i izvor novog zivota

Drugi evropski ekumenski sabor (Grac, 23_28. 06. 1997) odrzan je u Austriji kako bi se vrednovalo postignuce do kojeg se doslo od Prvog evropskog ekumenskog sabora od pre osam godina, odrzanog u Svajcarskoj u organizaciji Svetskog saveza crkava (Bazel, 1989). Ovoga puta je osnovna tema susreta bila pomirenje jer je Bog u nas polozio rec pomirenja.

Svoje shvatanje pomirenja pokazala su organizovana okupljanja razlicitih organizacija zena u crkvi, koje izrazavaju svoj otpor prema razlicitim oblicima nasilja i diskriminacije u drustvu i njegovim institucijama od kojih je crkva jedna. Nekoliko je osnovnih stvari koje mogu doprineti pomirenju u crkvi i priblizavanju njihovih, za sada udaljenih clanica, upravo zahvaljujuci pitanjima koja ona postavljaju. Prvi korak u tome jeste promena odnosa moci u crkvenoj hijerarhiji.

Na saboru su se teoloskinje pozivale vise puta na ranije odrzane skupove u svetu i donete deklaracije vezane za polozaj zene u svetu. U svim deklaracijama istice se osnovna tema borbe protiv diskriminacije nad zenama (i decom), ukljucujuci i onu u samoj crkvi. Od 1988. proglasena je u svim crkvama Ekumenska dekada »Solidarnost sa zenama« koja se zavrsava sledece godine. Crkve su se obavezale da ce se solidarisati sa zenama i pomoci im da se oslobode rasizma, seksizma i ostalih teorija i praksi koje diskriminisu zene. Na saboru je diskutovano o tome sta se sve postiglo ovom dekadom namenjenoj promeni pre svega u samim crkvama:

. da se slusaju glasovi zena;

. da se uci od zena i sa zenama;

. da crkva prizna svoju krivicu i promasaje jer postoji tradicionalna veza izmedju teologije i nasilja nad zenama u drustvu i crkvi (kako u crkvenim strukturama tako i u individualnom delovanju svestenih lica);

. da se promeni sistem obrazovanja za crkvu (jer su svojim sistemom obrazovanja doprinele stvaranju stereotipa o muskarcima i zenama, pa se od crkve trazi da podrzi novu teologiju iz zenske perspektive, vodeci racuna o novoj upotrebi jezika, simbola, slika, liturgije i hriscanske kulture, jer ce se samo tako istaci istinsko, od Boga dato, dostojanstvo i ljudska vrednost zene);

. da se crkva solidarise u svojim akcijama sa zenama (kako bi istovremeno menjale i sopstvene strukture moci pre svega u podeli moci, a onda i ucescu zena u procesu donosenja odluka, ohrabrivanju zena da preuzmu rukovodece polozaje u crkvenim strukturama);

. crkve treba da budu prorocanski glas sveta (i otuda ce one javno kritikovati sve institucije, pogotovo mas-medije u kojima se zene ponizavaju i u kojima se propagira ili precutkuje nasilje nad zenama).

Sve dok tolerise nasilje nad zenama u razlicitim oblicima, crkva ne moze postati istinska zajednica muskarca i zene. Kao muskarci i zene u Crkvi Bozjoj, pozvani smo da, u skladu sa svojim mogucnostima, preuzmemo odgovornost za postojecu situaciju. Objavimo napokon da su zene izasle iz senke, prekinimo cutanje o nasilju nad zenama _ cutanje u nasim molitvama, propovedima i nasem delovanju, isticale su zene na protestnom mitingu organizovanom povodom donosenja zavrsnog dokumenta na II evropskom ekumenskom skupu u Gracu.

Na saboru su se predstavile razlicite zenske organizacije oformljene na svetskom i evropskom nivou. Zenske grupe u crkvama predstavile su se svojim dostignucima, a sve zajedno demonstrirale poslednjeg dana pred plenarnom salom u kojoj se usvajao zavrsni dokument sa sabora. Demonstrirale su protiv nepravde u crkvi na razlicitim mestima u institucionalnoj hijerarhiji, zatim u interpretaciji samog biblijskog teksta. Njihovom protestu prikljucio se i znatan broj svestenika koji podrzavaju napore zena u crkvi danas. Teoloskinje iz feministicke teologije, kao sto je Meri Grej, naglasavaju da je danas teologija u celini gurnuta u marginalnu ulogu u odnosu na druge komponente kulture. Njeno mesto se moze promeniti jedino ako u njenoj transformaciji udeo uzmu zene svojim iskustvom i pamcenjem. To ce stvoriti novo teolosko obrazovanje u dijalogu koji vodi racuna o emancipaciji zena u praksi. Tako ce se preurediti odnos i odgovornost koju sama teologija danas ima kao celina u civilizaciji. Ona govori o polarizaciji feministicke teologije i »glavne« (mainstream) teologije, ali naglasava da feministicka teologija ima svoje specificnosti, pre svega u metodu i pravcu istrazivanja, sto treba da ostane njena specificnost. Potrebna nam je akademska disciplina u teologiji koja ce afirmisati borbu za istinu na razlicitim nivoima.

Svenka Savic