Sanja li Radoje*

_ E, pandura, znas, ima raznih, i razlikuju se po rangu. Ima visih pandura i nizih... Dakle, mi smo ti ovde mirni i valjani ljudi, ali iz okoline dolaze ovde svakojaki probisveti te nas kvare i uce zlu. Da bi se raspoznavao svaki nas gradjanin od ostalih, kmet je juce izdao naredbu da svi ovdasnji gradjani idu pred opstinski sud, gde ce svakom udariti zig na celo. Eto, zato se narod iskupio, da se dogovorimo: sta cemo raditi?

S...C

Provirim napolje, kad al' imam sta videti: jedan covek sa nekom trorogljastom sjajnom kapom, a u sarenom odelu, jase jednog drugog coveka u vrlo bogatu odelu obicnog, gradjanskog kroja, i zaustavi se pred meanom, te se skide.

Meandzija izidje i pokloni se do zemlje, a onaj covek u sarenom odelu udje u meanu, i sede za narocito ukrasen sto. Onaj u gradjanskom odelu ostade pred meanom cekajuci. Meandzija se i pred njim duboko pokloni.

_ Sta ovo znaci? _ upitam meandziju zbunjeno.

_ Pa ovaj sto udje u meanu to je visi pandur, a ovo je jedan od najuglednijih gradjana, nas veliki bogatas i patriota _ prosaputa meandzija.

_ Pa sto dopusta da ga jase?

Meandzija manu na mene glavom, te odosmo malo u stranu. Nasmeja se nekako prezrivo, i rece:

_ Pa to se kod nas smatra za pocast, koje se retko ko udostoji!...

S...C

_ A sada, braco, dozvolite da sa ovoga mesta progovorim nekoliko reci o ovom vaznom dogadjaju. Nije lako pretrpeti muke i bolove koji nas ocekuju; nije lako izdrzati da se vrelim gvozdjem stavi zig na nase celo. Jest, to su muke, koje ne moze svaki podneti. Neka kukavice drhte i blede od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz nase zile tece plemenita, junacka krv nasih djedova, onih div-vitezova sto ni zubom ne skripnuse umiruci za slobodu i za dobro nas, njihovih potomaka. Nistavne su ove muke prema onim mukama, pa zar da se mi pokazemo trulim i kukavickim kolenom sada, u svakom dobru i izobilju? Svaki pravi rodoljub, svaki koji zeli da se pleme ne obruka pred svetom, podnece bol junacki i muski.

S...C

Jos tog istog dana sam citao u novinama njihovim uvodni clanak ove sadrzine: »Gradjani, vreme je da jednom prestanu dani prazne hvale i razmetanja ovoga ili onoga od nas; vreme je da se jednom prestanu ceniti prazne reci, kojima izobilujemo isticuci svoje neke uobrazene vrline i zasluge; vreme je, gradjani, da se jednom i na delu oprobamo, i da se stvarno pokazemo ko vredi, a ko ne! Ali drzimo da medju nama nece biti sramnih kukavica, koje ce vlast sama morati silom doterivati na odredjeno mesto gde ce se zig udarati. Svaki koji u sebi oseca i trunku viteske krvi nasih starih, grabice se da sto pre mirno i s ponosom podnese muke i bol, jer je to bol sveti, to je zrtva koju otadzbina i opste dobro sviju nas zahteva. Napred, gradjani, sutra je dan viteske probe!...«

S...C

Sutradan otidem i ja pred sudnicu. Sleglo se sve iz grada, i malo i veliko, i musko i zensko. Neke majke ponele i malu decu u narucju, da i njih zigosu ropskim, odnosno pocasnim zigom, kako bi docnije imali preca prava na bolja mesta u drzavnoj sluzbi.

Tu je guranje, psovanje (u tom pomalo lice na nas Srbe, pa mi bi milo), otimanje ko ce pre doci do vrata. Neki se cak i pogusaju.

Zigove udara narociti cinovnik u belom, svecanom odelu, i blago ukoreva narod:

_ Polako, zaboga, doci ce svaki na red, niste valjda stoka da se tako otimate!

Pocelo zigosanje. Neko jaukne, neko samo zastenje, ali niko ne odrza bez ikakva glasa dok sam ja bio.

S...C

Slusam te hvale na sve strane, pa se tek i u meni probudi junacka krv srpska. I nasi su stari junaci, i oni su umirali na kolju za slobodu; i mi imamo junacku proslost i Kosovo. Svega me obuze narodni ponos i sujeta da osvetlam obraz svoga roda, i jurnem pred sudnicu, pa viknem:

_ Sta hvalite vaseg Leara?... Vi jos niste ni videli junake! Da vidite sta je srpska, viteska krv! Udarajte deset zigova, a ne samo dva!

Cinovnik u belom odelu prinese mom celu zig, i ja se trgoh... Probudim se iz sna.

S...C

*) Odlomci iz satire »Danga«, objavljene u: Radoje Domanovic, Izabrana dela I, Satire, pripovetke, BIGZ, Beograd 1989, str. 129, 129_130, 132, 134, 134_135, 135_136.