Dobra godina za olos, losa godina za dobre ljude

Izbori su vec koliko sutra.

U dedinjskim laboratorijama prevare velika Rabota je isplanirana u tancine, karte su napakovane kako treba, trazi se jos samo naivac koji ce preseci spil.

Veliki lov na duse moze da pocne. Preostalo je da se zabace mamci_varalice za one kojima je _ koji put zaredom _ namenjena uloga porazenih. A oni po stoti put ponavljaju pricu o »neravnopravnim uslovima« i bojkotu izbora ako se nesto ne promeni. Kao da bilo kakvo _ cak i maksimalno _ poboljsanje izbornih uslova nekoliko nedelja pre pocetka izrezirane predstave _ moze doneti preokret. Gazda velikodusno casti protivnike: obecava da ce dati i u saci i u kapi uslova i preduslova samo da ih namami da zaigraju u njegovoj igri. Najlakse je prevariti nekoga ko se boji prevare, a nesvesno prizeljkuje da bude prevaren. Kao da se cuje onaj glas iz price o tamnom vilajetu: ko udje kajace se, ko ne udje kajace se. Naivcine u svakom poslu sa velikim carom, a pogotovo takvom kao sto je vlast, nemaju sta da traze. Izborni uslovi nisu ni u izbornim regulama, ni u medijskoj situaciji _ izborni uslovi su u samim Srbima. Srbi su osoben narod; oni imaju mahnitu potrebu da budu dobrovoljni saucesnici u sopstvenom propadanju. Svaki put kad biraju svoje upropastitelje Srbi to opravdavaju nadom da ce im sutra »biti bolje«. A Gazda uvek posle novog ustolicenja brze-bolje ucini da im bude gore. Valjda zato da bi i sutra, kad ga budu ponovo birali, mogli to da cine sa nadom da ce im »biti bolje«. Lepo je ziveti sa nadama.

Opozicija nikako da razbuca ovu losu beskonacnost.

Nekad su bile popularne predstave pod nazivom »Amateri svome gradu«. Ucesce srpske opozicije u izbornoj predstavi moze se okrstiti sa »Amateri svome narodu«. (»Spas naroda«, »briga o ugledu zemlje«, »borba protiv pljacke« _ tako glase nazivi jednocinki koje ce nasi dragi diletanti izvoditi ko zna jos koliko puta i sa istim rezultatom.)

Istorijska meteorologija

Toliki zivotni brodolomnici sada imaju objasnjenje za ono sto im se dogodilo _ oni su zrtve prirodne stihije koja ih je skomatala. A ime te stihije je bura i to ne obicna _ vec nadnaravna, istorijska.

A sta tek reci za etnicki tornado? Tornado cupa drvece, skida krovove, odnosi vrata i prozore. Oni cije su kuce porusene imaju utesno opravdanje, bili su zrtve tornada, a tornadu se ne moze suditi. A ako su se prekonoc obreli stotinama kilometara daleko od zavicaja neka zamisle da su bili samo »plavi pesak istorije« cija su zrnca nemocna pred istorijskom burom i etnickim tornadom.

Usetavanje

Uistinu, taj prizor je simbolicka kruna jednog morala koji je gospodin Milosevic implantirao vecini Srba, morala cije je ime otimacina, a prezime opste bescasce.

Neverovatna lakoca prisvajanja tudjeg _ to je zivotna filosofija koja spaja g. Milosevica i njegove glasace. Ta filosofija sljakala je i sljastala po »srpskim krajinama« i u Bosni. »Etnicka ciscenja« nikad nisu bila nacionalni (ni nacionalisticki) program. Ona su bila eticki program, produkt eticke prljavstine izvodjaca. Kod Milosevica i njegovih pristalica nije rec o ideoloskom »izboru po srodnosti« vec o izboru po zajednickoj amoralnosti. Milosevicevo nehajno usetavanje u Beli dvor, koje je narod, sudeci po televizijskoj anketi Studija B, svesrdno odobrio, bilo je simbolicka overa zivotne filosofije koju ispoveda (po)prilican broj zitelja ove zemlje.

Seselj ili efekat sapunske opere

Ne znam ko je prvi Seseljeve skribendijade (valjda zato sto su bile zabranjivane) uzeo za ozbiljno, ali to je bio pocetak. Pokazalo se da je postovanje sopstvenog osecanja estetskog zastita od mnogih buducih nevolja, a da je prekoracenje estetskog praga podnosljivosti uvod u rodjenje monstruma.

»Fenomen Seselj« pociva na onome sto se moze nazvati »efektom sapunske opere«. Trecerazredni glumci postaju masovno popularni (popularniji od svih Hamleta i Magbeta) samom ucestaloscu pojavljivanja u beskonacnom nizu epizoda. Scenaristi i reditelji sapunske opere zvane Seselj su urednici mnogih nasih tzv. nezavisnih listova, tv-studija i radija _ neka se prebroje koliko je ko od njih imao naslovnih strana, »intervjua dana«, »razgovora sa povodom« (ili bez povoda) sa Vojom Vojvodom. A vojvoda je znao da ce narod koji je organizovao svecane doceke Benu Kviku jednog dana i njemu podastreti zlatni cilim.

Miodrag Stanisavljevic