Kosmarni antitet

Produzeni razmak izmedju dva broja Republike pruza nam priliku za podrobniji osvrt na dogadjaje u srpskom entitetu (RS) u Bosni i Hercegovini. Kao u nekom beskrajnom boks-mecu, s rastucim brojem ucesnika i bez narocitih pravila igre, razmenjuju se serije udaraca a da se jos ne nazire ishod i za nase prilike retko vidjene politicke tuce. Zbog svega toga, primereniji naziv tog realiteta bio bi antitet, kao mesto neprekidnog sudaranja i obracunavanja, negoli uobicajeni, neutralni _ entitet.

Prvi udarac zadala je predsednica RS Biljana Plavsic smenjujuci ministra policije Dragana Kijca zbog sumnje da policija ucestvuje u mafijaskim poslovima. To je ona ucinila pre puta u Veliku Britaniju, krajem juna. A po povratku s puta, 29. juna, TV Studio B javlja da je predsednica RS na surcinskom aerodromu privedena na »informativni razgovor« i potom sprovedena u RS. Sutradan, Politika donosi vest da je smenjeni ministar policije odrzao sastanak kolegijuma svog ministarstva koji ga je podrzao protiv odluke »sefa drzave«. Sledi i vest da se i Vlada RS suprotstavlja odluci Plavsiceve, procenjujuci da se ona »svesno ili nesvesno stavlja na stranu onih snaga koje pogresnom primenom Dejtonskog sporazuma zele da poniste RS« (Politika, 30. 07). Vladu je podrzao i predsednik Narodne skupstine Dragan Kalinic.

Ceneci da su odluke predsednice RS usmerene ka uspostavljanju pravne drzave a protiv sprege vlasti i mafije, Plavsicevu su, i pored kriticke distance prema njenim ranijim ideoloskim i politickim stavovima, podrzale brojne opozicione stranke u RS i Srbiji. Podrzali su je i medjunarodni cinioci. Protivnicki tabor su podrzali SPS i SRS, smatrajuci da su potezi Plavsiceve spolja usmeravani, bliski ili ravni _ nacionalnoj izdaji.

Pokusaji pomirenja zavadjenih strana su vec na startu izgledali neuverljivo. Ponudu Milosevica da posreduje Plavsiceva je prihvatila pod uslovom da on dodje u Banjaluku, a da ona nece u Beograd »na kanabe«. Patrijarh Pavle je posredovao kod paljanskog vrha. A na Petrovdan, 12. jula, na slavi SDS su, pored ostalih, slavski kolac celivali i Plavsiceva i Krajisnik; »vodili su i razgovore«, ali umesto resenja sukob se rasplamsavao.

Plavsiceva je raspustila Narodnu skupstinu, a vrhovi vlasti na Palama su pojacavali pritisak da se ona povuce s predsednicke funkcije. Prema ritualu partijske drzave, iskljucenjem iz vladajuce partije (SDS), 20. jula, Biljana Plavsic je postala _ »odmetnik«. Lisena kanala uticaja preko rezimskih medija i »institucija sistema«, i dalje legitimna predsednica RS trazi podrsku naroda, mitinzima koje organizuje uz podrsku opozicionih stranaka.

Sukobe u RS dodatno dramatizuju akcije stranih vojnih trupa u hvatanju optuzenih za ratne zlocine. Hapsenje optuzenih za »etnicko ciscenje« i torturu u konclogoru, a narocito ubistvo Drljace (koji se oruzjem branio od hapsenja) i potraga za Karadzicem, dodatno dramatizuju tekuce sukobe. Slede serije bombaskih napada na strane trupe, kampanja odbrane Karadzica (plakati), hajke protiv »izdajnika«, uzajamno optuzivanje za zloupotrebu vlasti, pljacke i zlocine.

Srpski antitet u Bosni i Hercegovini (i ne samo srpski) vec u pocetku svog nastajanja nije birao sredstva u sirenju granica svoje teritorije, niti u njenom »etnickom ciscenju«. Sila je silom zaustavljena. Nasilje ne zna ni za vremenske granice; traje vec godinama. A nasilje nije upereno samo prema spolja, nego i unutar antiteta. (Slicno se desava i u Crnoj Gori i Srbiji, pa i u Hrvatskoj, ali to ostaje van okvira ovog clanka.)

Ako nije izvesno kako ce se okoncati sukobi u RS, izvesno je da su, za sada, svi glavni akteri, mada u zestokom medjusobnom sukobu, slozni u stavu da su iz »visih nacionalnih interesa« sva sredstva dopustena, ukljucujuci i genocid pa i »nizi« oblici _ kriminala. Sve dotle dok se neopozivo ne odbace pljacka i zlocini kao sredstvo nacionalne (i bilo koje druge) politike, nije mogucno obuzdati kosmar antiteta, nemoguce je da se on preobrazi u normalnu politicku zajednicu.

Nebojsa Popov