Ulicarski parlamentarizam

Julska serija sednica Narodne skupstine Srbije licila je na sve samo ne na parlamentarizam. Nije tu bilo ni pravog debatovanja, ni legitimnog odlucivanja, ni tolerantnog raspravljanja, a jos manje argumentovanog suocavanja stavova. Ovakav ton nametali su sam predsednik Dragan Tomic i espeesovska vecina, koji su, posto-poto, pa cak i nasilnim sredstvima, neprekidno nastojali da skupstinska zasedanja iskoriste ne bi li prokrcili put vladajucoj stranci da bi i na predstojecim izborima ostala na vlasti.

Najpre je, na takozvanom Drugom vanrednom zasedanju, pocelo sa zakonima o lokalnoj samoupravi i privatizaciji. Sa ovim prvim zakonom, punim pristrasnih resenja i neprincipijelnih novotarija, vlast je neskriveno dala na znanje da zeli da se uskoro, na vanrednim opstinskim izborima, obracuna sa opozicijom koja je pobedila u cetrdesetak gradova. U odbranu lokalne samouprave, opozicione stranke su u Skupstini odgovorile velikim brojem (cak i sa 1500) amandmana na zakonski predlog. Skupstinska vecina se, medjutim, nije dala zbuniti. Oni su jednostavno i samovoljno, grubo krseci poslovnik, sve amandmane sabili u nekoliko tematskih grupa, umesto da, kao sto nalaze parlamentarni red, o svakom raspravljaju i glasaju posebno. Uprkos svemu, za nestrpljivu vladajucu stranku posao je tekao isuvise sporo.

Prava panika nastala je u trenutku kada je vecina shvatila da zbog sporog otaljavanja posla mogu da budu dovedeni u pitanje izborni zakoni bez kojih SPS i njegovi koalicioni partneri nikako ne bi hteli da sacekaju predstojece izbore. Tada, predsednik Tomic, naprecac i usred procedure, prekida rad na zakonima o lokalnoj samoupravi i privatizaciji i navrat-nanos zakazuje Trece vanredno zasedanje. U grupi izbornih zakona, koji su se tako iznenada nasli na dnevnom redu, svakako je najvazniji bio onaj o izboru poslanika, sa povecanjem broja izbornih jedinica od devet na dvadeset devet, sto ocigledno favorizuje SPS. Sa iskustvom velikog manipulatora, Tomic ponovo krsi poslovnik i oko 1800 opozicionih amandmana svrstava u samo cetiri grupe. Ali ni to mu nije bilo dovoljno. Zloupotrebljavajuci vlast predsednika Skupstine, on je, bez valjanih razloga, sa sednice iskljucio vecinu od prisutnih poslanika Demokratske stranke. Jednog je poslanika udaljio, kako sam kaze, »sto je iskolacio oci na njega«! To je izazvalo uzavrelu atmosferu, pa je na sastancima skupstinskih odbora i na plenarnim sednicama doslo do incidenata. Tek posle ovakvog bestidnog zatiranja svakog traga parlamentarizma i brutalnog udara na prava opozicionih stranaka, espeesovska vecina je isposlovala usvajanje predlozenih zakona.

Biracima sada jedino ostaje da se pitaju u cemu je razlika izmedju policijskih nasrtaja na gradjane po ulicama i ovakvog pogroma poslanika u Skupstini? Degradacija naseg najviseg zakonodavnog tela, svakako, nije nova stvar, ali su ova poslednja skupstinska dogadjanja nesumnjivo potvrdila da su ideja i praksa parlamentarizma kod nas konacno spustene na nivo ulice.

Dragan Ilic