Javna stvar

»Nikakva pravila ne oslobadjaju oficira naporne duznosti da misli.«

General Aleksejev

Razgovor dvojice muskaraca je nesumnjivo privatan ako je tema intimna ali ako je jedan od njih nosilac najveceg drzavnog zvanja a drugi predsednik partije koja mozda ima preko milion glasaca, onda je to, svakako, javna stvar, nesto sto se tice svih gradjana republike, posto republika i znaci »javna stvar«, a sve nevolje koje smo dozivljavali poticu otud sto u nas nista javno bilo nije i da su se razgovori, koji su neposredno uticali na sudbinu gradjana, uvek tajno odvijali. Ali ako je tajnost dogovaranja oko inace javnih stvari nasledje prethodnog sistema, ponosno isticanje toga je izraz politickog analfabetizma, koji je, uz moralnu oligofreniju, jedan od uzroka teskoga stanja u kojem smo, jer negativnom selekcijom izdzikljali poslusnici dosli su u situaciju da odlucuju, sto im nikada nije bila jaca strana, te otud serija katastrofalnih poteza koje su povlacili i koje jos uvek povlace. Poruku generala Aleksejeva (iz knjige Prirucnik za kafanske stratege, od »Vegecius«-a, Beograd 1943), ili nisu znali ili nisu razumeli, te otud jedino javnost odlucivanja moze, makar delimicno, ublaziti lose posledice takve prakse. Kad ova republika postane stvarno re(s)publika, mnoge ce teskoce nuznim nacinom nestati, a posebno ove, gorenabrojane.

E. D.