Budzonosci i mitotvorci

Premlacivanje advokata i sudije, upucavanje predsednika opstine i nokautiranje gradonacelnika, ulicna pucnjava, ubistvo generala policije, pendrecenje studenata, penzionera i sindikalista, hapsenje i tortura - sve cesci su prizori nase svakidasnjice. Kriminalisticke rubrike beleze i ubijanja po kucama, jos cesce po kaficima. Gloze se i koskaju i pristalice raznih stranaka, i dojucerasnjih koalicionih partnera. Nasilje se valja kao fatalna sila, protagonisti su i uniformisani i neuniformisani. A sve to ostaje bez sankcija. I sama pretnja sankcijama kod protagonista nasilja nailazi na halabuku, kao »antisrpska zavera«.

Dugotrajnim nizanjem prizora ratnih bestijalnosti kao da je javno mnenje oguglalo na nasilje. Namece se utisak da su gradjani liseni sposobnosti da razlikuju normalno i nenormalno, zdravo i bolesno, dobro i zlo. Nacionalna mitologija je, izgleda, proizvela identitet koji sadrzi i imunitet prema zlodelima i porazima u stvarnom zivotu. Za sve nevolje uvek je kriv neko drugi, spoljni ili unutarnji »neprijatelj«. Odgovornosti , krivice, priznanja greske i kajanja - nema. Mit o nepobedivosti vazi prvenstveno za sam mit.

Ponuda batine ima, kako pokazuju tekuca istrazivanja javnog mnenja, i odgovarajucu potraznju. Kao sto nema gospodara bez sluge, vodje bez poltrona, tako ni budzonosci ne ostaju bez budzoljubaca. »Mali covek«, kako su to pokazala mnoga naucna istrazivanja, cesto veruje da izlaz iz svoje mizerije moze naci autoritetom sile. Ne desava nam se, dakle, nista neocekivano. Sve dotle dok ratni zlocini ostaju nekaznjeni, i osvedocene pristalice sile i nasilja imaju uzlaznu popularnost, kandiduju se za sve visa mesta u drzavi, da bi nam zapecatili ne samo sadasnjost. Kontinuitet takve prakse nije od juce, niti je povezan samo sa ovim ratom i aktuelnim predsednikom, seze on i u dalju proslost koju nam, eto, mnogi nude i kao buducnost.

Dusan Mojsin