Sindikalni maratonci

Kragujevacki »oruzari« su prosloga leta »uznemirili javnost« dugim strajkom i ulicnim protestima. Ovoga avgusta krenuse, poput pravih maratonaca, pesice u Beograd, da pred Vladom izraze svoje nezadovoljstvo i najave nove proteste. Pesacili su, i po zezi i po kisi, i stigli do Vlade, urucili poruke i vratili se u Kragujevac.

Ocekivanja znatnije radnicke solidarnosti i vece istrajnosti, ukoliko ih je uopste i bilo, nisu se ostvarila. Za utehu, prosli su bez batina, koje su ovih dana dobili penzioneri, javno protestujuci zbog neispunjenih obecanja o isplati zaostalih penzija.

Oni koji vazda ocekuju znatnije socijalne nemire, usled sve tezih zivotnih uslova, kao da su zbunjeni »kapacitetom trpljenja« sve brojnije sirotinje. Ravnodusnost rezimskih sindikata prema zivotnim nevoljama radnika, zaposlenih i nezaposlenih, nije nikakva tajna; oni su oduvek bili »transmisija« partijske drzave. Zagonetna je, pak, preskromna aktivnost nerezimskih sindikata koji se, cini se, zanose nekim »prelomnim trenutkom«, kada ce, kao, »grunuti« svom snagom da zastite radnike i zbrisu njihove tlacitelje i zlotvore. I to licni na nekakav maraton, nedokucive duzine staze i trajanja.

Momcilo Petrovic