Raj u brojkama

Izaslanici SAD, koji su u avgustu posetili Beograd, obecali su Milosevicu da ne samo sto nema nista od ukidanja »spoljnog zida sankcija«, vec je moguc i povratak onih od 1992. do 1996. Takodje, nema nista ne od »povratka«, kako u Beogradu vole da kazu, vec od uclanjivanja Beograda u medjunarodne finansijske institucije. Motiv SAD nalaze u izigravanju Dejtonskog sporazuma, poblize omalovazavanju suda u Hagu i poigravanju ljudskim pravima.

To je bio prvi susret Milosevica kao predsednika Jugoslavije sa predstavnicima sveta. Nisu mu ni cestitali novu funkciju. Umesto toga, danima su objavljivane cestitke Milosevicu od »boraca Malog Idjosa«, »Omladinskog saveza Jugoslavije«, kolektiva Zlatare iz Majdanpeka, svih koji drze do sebe u Republici Srpskoj, te cestitka predsednika Grcke, rukovodstva KP i predsednika NR Kine, predstavnika ministarstva spoljnih poslova Rusije...

Opet zbog Haga, SAD su ovog leta Zagreb udarile po prstima kada je od Svetske banke zatrazio kredit od 30 miliona dolara i kredit MMF u vrednosti od 486 miliona dolara. Svet je rang koji u njegovim ocima ima Hrvatska podvukao i cestitkama koje je Tudjman primio kao jos jedanput predsednik. Cestitke su mu poslali turski premijer, predsednici Litvanije, Azerbejdzana i Katalonije, bivsi upravnik Evropske unije (EU) u Mostaru, clan Predsednistva BiH sa hrvatske liste, bivsi ambasador SAD u Vatikanu, jedan clan Evropskog parlamenta i »visoki kineski funkcioner«.

Nekako u isto vreme, pred Republikom Hrvatskom zalupljena su vrata predvorja NATO-a, koji je otvorio sluzbena vrata za Cesku, Madjarsku i Poljsku. Hrvatske nema ni na spisku drzava koje su pocele pregovore o potpunom clanstvu u EU. Na ovom spisku su Slovenija, Ceska, Madjarska, Poljska, Estonija i Kipar. Dok su Slovenija, Hrvatska, Srbija, itd. cinile Jugoslaviju, SFRJ je imala ugovor o povlascenim odnosima sa pretecom EU - Evropskom zajednicom.

Osim pridrzavanja Dejtonskog sporazuma, EU trazi od Hrvatske saradnju sa zemljama na prostoru od Slovenije do Grcke, ukljucivo prihvat izbeglica i ukidanje carina u trouglu Zagreb-Beograd-Sarajevo. Brisel trazi i da drzava Hrvatska ne bude vise najimucniji vlasnik preduzeca i da kurs nacionalne valute bude dostojan njene vrednosti. Odnosno, da domaceg novca u zemlji bude onoliko koliko vrede proizvedena roba i usluge.

Hrvatska privreda je zatvorena ekonomija. Vrata se zakljucavaju i spolja i iznutra. Od 1991. direktna inostrana ulaganja u Hrvatsku bila su 250 miliona dolara. U isto vreme strana ulaganja u Madjarsku bila su pet, a u Cesku osam milijardi dolara. Nakon sto je pozvala potrosace da kada trose novac budu patriote i »kupuju hrvatsko«, vlada je u jeku turisticke sezone i inostrane goste naterala da budu hrvatski patrioti. Uvela je dodatne carine za uvoz poljoprivrednih proizvoda. Besplatno lekari mogu ordinirati samo hrvatske lekove.

Turisticka sezona bila je pod parolom: Hrvatska - raj na zemlji. Pisac parole koja je pobedila na javnom natjecaju je supruga ministra turizma. Zemaljski raj je opisan u placenom intervjuu predsednika Tudjmana americkom casopisu Liders (Leaders) ili propagandnim oglasnim prilozima visokih hrvatskih funkcionera koje onda sluzbeni mediji prikazuju kao intervjue o koje se otimaju inostrane redakcije. Na statistickoj strani raja, svakog meseca po 31 000 zaposlenih gubi posao.

Nezaposlenost je u prvom polugodistu 1997. osam odsto veca nego lane. Posla nema 100 000 kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika, 18 000 ljudi sa fakultetom i visim skolama. Polovina nezaposlenih ima 25 godina staza, iako je Tudjman u predizbornoj kampanji obecao da ce se godisnje u Hrvatskoj otvarati 50 000 novih radnih mesta. Dohodak po glavi Hrvata je 4243 dolara, u Sloveniji 9400 dolara, u zajednici Srbije i Crne Gore 1500 dolara. U Hrvatskoj industrija stvara 30 odsto hrvatskog drustvenog proizvoda, poljoprivreda deset odsto, a usluzne delatnosti 60 odsto. Ovaj prikladan srazmer kvari saznanje Ministarstva financija da nesluzbeno gospodarstvo, odnosno siva ekonomija, cini cetvrtinu bruto domaceg proizvoda, te da javna potrosnja jede vise od polovine bruto nacionalnog proizvoda.

Tamara Kaliterna