Sputavanje zenskog identiteta

Postojalo je dosta protivrecnosti povezanih sa humanitarnom pomoci: rivalitet u dobijanju finansijskih sredstava putem tradicionalnih modela ogranicavao je alternativne teznje mnogih akcija

Sa Sestog medjunarodnog skupa »Mreza zenske solidarnosti protiv rata«, odrzanog od 6. do 10. avgusta na Ribarskom ostrvu kod Novog Sada, zene iz raznih krajeva sveta uputile su apel Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji i vladama u vezi sa polozajem zena na Kosovu, u Sandzaku, Palestini, Izraelu i Alziru. Preko dve stotine zena ucestvovalo je u programu ovog skupa. Bile su tu i predstavnice najkriticnijih podrucja sveta za zivot, sa visokim stepenom prakse krsenja ljudskih prava, zene iz Cecenije, Alzira, Izraela, Bosne, Hrvatske, sa Kosova...

Opasnosti od globalizacije konzervativizma

U okviru teme »Rat se nije zavrsio mirom vec primirjem - sta je sledece?«, ucesnice su, prvo, diskutovale o svom razumevanju reci rat i mir, odnosno primirje, pa su se slozile da je ovde vise na delu situacija rata nego mira, ali na nesto sto izgleda, u stvari, kao primirje trebalo bi gledati pozitivno jer omogucuje komunikaciju. Zakljucile su da su »u glavama podeljene« u odnosu na zene izbeglice i da bi se to moralo prevazici i da bi trebalo delovati zajedno sa njima, tj. ukljucivati ih masovnije u aktivnosti kojima bi zastupale svoje interese. Trebalo bi razmisljati i o prosirenju mreza zenskih grupa po citavom Balkanu.

Postojalo je dosta protivrecnosti povezanih sa humanitarnom pomoci, osnovni je zakljucak radionice »Alternativna zenska ekonomija«. Rad zena u periodu rata i velike nemastine - alternativna zenska ekonomija - doprineo je da se amortizuju veliki socijalni potresi i odrzi socijalni mir. Susret volontera domacih i medjunarodnih organizacija sa izbeglicama i prognanicima doprineo je, prema misljenju ucesnica, dekontaminaciji od ideologije zrtvovanja koju proizvodi sam rezim kao i od ideologije o medjunarodnoj zaveri. Rivalitet u dobijanju finansijskih sredstava putem tradicionalnih modela ogranicavao je alternativne teznje mnogih akcija.

Kad prestaje strah?
Tihana (Split): »Najveci strah sam osetila pre rata dok sam pratila Dnevnik. Ta slutnja rata. Kada je rat poceo taj strah je oslabio. Bojim se ljudi kojima se manipulise. Strahom se mogu uciniti dobra i losa dela jer vojnik koji ubija u ratu, ubija iz straha«.
Natasa (Brcko, Vukovar): »Citavo vreme rata sam isla u skolu. Znala sam svaki ulaz i podrum u koji cu da se sakrijem kad padnu granate. U pocetku se nisam bojala. Znala sam sa prijateljicama da izadjem u setnju i do kafica i da uvek budemo spremne da legnemo bilo gde da bismo se zastitile. Zatim je moj brat otisao u vojsku i sav njegov strah nisam mogla da gledam... Dve prijateljice su mi se ubile tokom rata...«.

Milica Stevanovic

Ucesnice razgovora »Zene protiv autoritarne vlasti - ucesce zena u demokratskim procesima« imale su prilicno razlicita misljenja o tome sta je politika i kako ucestvovati u »vodjenju politike«. Posle svega, ostao je utisak da se zene plase ucesca u politici »kao da feminizam nije politika«. Pri tom, insistirale su na tome da njihova podrska zenama u politici nije zasnovana na tome sto je politicar - zena. Njihovo je misljenje da bi zene u ovdasnjoj politici i to Mirjana Markovic, Gorica Gajevic, Radmila Milentijevic i Buba Morina »trebalo da se sklone«. Sloboda izrazavanja polnog opredeljenja bila je tema razgovora »Lezbijska prava u civilnom drustvu«. Zakljucak je da je u ranijem, komunistickom sistemu bilo lakse zastupati ova prava nego sto je to danas - u visepartijskom.

Konzervativizam je u svetu dobio razlicite oblike, jedan je od zakljucaka panela »Patrijarhat i globalizacija patrijarhata«. Napravljena je paralela izmedju ekonomske globalizacije, osiromasenja zena i jacanja desnicarskih snaga u svetu. Fundamentalizam u svetu nema jedinstvene korene. Njega ima u zemljama razlicite proslosti i drugih socijalno relevantnih pretpostavki, zakljucak je diskusije na temu »Fundamentalizam kroz institucije drzave, religije, nacije i kulturnog nasledja - na zapadu, istoku, severu, jugu - svuda«. Neki od uzroka su i krize etniciteta, nacionalizam i internacionalizam, situacija socijalne bede. Zloupotreba religije je veoma vazna da bi se fundamentalizam odrzao i razvijao. Ucesnice su predlozile i nekoliko nacina da se spreci nastanak i obesnazi dalje bujanje fundamentalizma: osnazivanje ekonomskih resursa, poboljsavanje drustvenog zivota, razotkrivanje metoda kojima se koristi fundamentalizam, »umrezavanje« zena protiv fundamentalizma, nalazenje adekvatnog mesta religiji u kulturi, insistiranje da se pri obrazovanju jasno odvajaju religija i fundamentalizam. Osnova fundamentalizma je »zatvoren identitet« (u okviru porodice, klana, grada, nacije, drzave), culo se na radionici »Fundamentalizam u institucijama«. Razumevanje vlastite subjektnosti jedan je od nacina da se suzbija i osvescuje jedan od najopasnijih savremenih i istorijskih fenomena. O medijima u sluzbi zadobijanja moci nad zenama, govorilo se o temi »Da li smo samo supruge i majke? Ogranicavanje zenskog identiteta u cilju ocuvanja vlasti i kontrole nad zenama«. Preko reklama u masovnim medijima ekonomska moc se pretvara u politicku. Potrosacka »moc« i velike kompanije u razvijenom svetu stvaraju stereotipe »pozeljne« i »idealne« zene koji ruse njeno dostojanstvo i individualnu autenticnost. Ti obrasci postaju deo masovne predstave i predrasuda o zenskoj prirodi i kvalitetima zene.

Slavoljub Radojicic Caja

»Zenski« strahovi

Utisak koji je mogao dobiti neko ko je ucestvovao ili prisustvovao radu radionice »Svedocenja: sloboda od straha (istrazivanje nasih strahova)« jeste velika razlika u povodima za osecanje straha. Od prica surove naturalnosti devojke Natase koja je izbeglica iz Orasja koja je, preko Brckog, stigla do Vukovara, do onog sto je govorila cerka Ane Lize, Dankinje, cetrnaestogodisnja Envi, koja je rekla da je za nju strah od rata nemoguc »jer rat je tako daleko« i da uglavnom strahuje da se nesto ne dogodi onima koje ona voli.

Neke od ucesnica, medjutim, svedocile su da nemaju osecaj straha iako su na njih veliki utisak ostavili strahovi drugih. Zene koje zive u tzv. razvijenom svetu boje se velikih globalnih katastrofa - nuklearnog rata, atomske havarije, zagadjivanja okoline ili anksiozno strepe od zivota i »sudbine«. One koje se secaju perioda Drugog svetskog rata boje se da nesto slicno ponovo ne dozive.

Dve zene priblizno istih godina - Ana iz Krajine i Eni iz Danske imaju i slicne i razlicite strahove. Ana je izbeglica koja je sa porodicom smestena u baraci. Sin i unuka su joj bili tesko ranjeni, muz joj je umro u Somboru gde su izbegli. Bio je vojno lice, nosilac je Spomenice ali ona ne moze dobiti njegovu penziju. Sin, invalid, ne dobija nista od Crvenog krsta niti od bilo koga drugog. »Isla sam kopati«, kaze ona, »citav dan za 50 dinara«. Eni strahuje za svoju decu i unuke ali drugacije. U Danskoj ona nema problem prezivljavanja: »Mislim da nije u redu da govorim o svojim strahovima kada ovde drugi imaju tako ozbiljne povode za strah. Ovde sam bila vise puta i posecivala sam izbeglice u centrima. Kad se vratim u Dansku sve to mi je daleko i nemam ideju da se to i meni moze desiti», kaze Eni.

Alternativna zenska politika
Lujza Morgantini (Italijanka i Jevrejka, sindikalna aktivistkinja i osnivacica svetskog pokreta Zena u crnom): »Secam se kada smo prvi put dosle ovde. Bila je zima, bio je rat. U Srbiji ga, doduse, nije bilo ali se osecao, ljudi su se vracali sa fronta... Donele smo tada simbolicnu pomoc za izbeglice. Bilo nam je vazno da smo presle tu granicu Sada je proslo vreme ratne krize, ali mi radimo zajedno, na zajednickim strategijama. Nas cilj je, svesne smo toga sve vise, da napravimo alternativnu zensku politiku. Ne sastajemo se samo da bismo bile zajedno. Spremne smo na zajednicke akcije. Sada - kako da se resi problem Kosova«. Dosla je zajedno sa Ednom.

Rudi Gaberc

Ljiljana iz Kragujevca govori o jednom zaista specificnom osecaju straha - o strahu od izrazavanja vlastitog misljenja. To je strah koji ona poznaje - osecao se i oseca se u Kragujevcu. Ana Liza, Dankinja, kaze da je odrasla sa strahom od hladnog rata, a Nora iz Pristine kaze: »Plasim se policije. Sa svojom majkom sam se borila za nas bolji polozaj u porodici...«. Sura iz Rijeke i Vera iz Ade kazu da su osobe koje ne osecaju strah i da im je to koliko pomoglo toliko i odmoglo kao aktivistkinjama mirovnog pokreta. Ursula iz Nirnberga govori o svom strahu od razlika kada se izbegava kontakt sa razlicitim pojedincima ili grupama. »Imam teskoca u kontaktiranju sa hendikepiranima«, kaze ona.

Sve ucesnice su, vec po tradiciji odrzavanja skupa, demonstrirale i izvele performans ispred Skupstine Novog Sada. Prikazani su, izmedju razgovora, dokumentarni film »Zene u crnom« Zorana Solomuna i Helge Rajdmajster i video-snimak Gorazda.

Na konferenciji za stampu koja je, povodom ovog skupa, odrzana u Beogradu 11. avgusta, Mirej Farej iz Sevilje je rekla: »Sposobne smo da komuniciramo i pravimo zajednicke strategije. Ovo okupljanje nam omogucava da se zajedno opiremo jednom od centralnih stubova moci a to su drzave-nacije«.

Nastasja Radovic

Medaljon
Edna je Jevrejka. U Izrael se preselila iz Cilea. Zivi u Tel Avivu. Baka je, ima unuke. Nosi dosta nakita, svaki komad deluje unikatno. Ljubazno mi prica o njemu, o njegovom poreklu, o dizajnu. Otvara oveci stari srebrni medaljon. Dve fotografije - veoma lep mladic, na jednoj od fotografija u vojnickoj uniformi. »To je moj sin«, kaze mi, »pre dvadeset godina je poginuo kao pripadnik specijalnih jedinica. Kada je stvorena Jerusalimska veza, pridruzila sam se, smatrala sam da mi je tu mesto«.

Posaljite nam vas komentar