Sta je za Srpsku pravoslavnu crkvu »Solidarnost sa zenama«

Na izmaku Ekumenske dekade »Solidarnost sa zenama«, koju su 1988. godine prihvatile sve crkve clanice Svetskog saveza crkava, cija je clanica i Srpska pravoslavna crkva, vreme je da se postavi pitanje kako se SPC solidarisala sa zenama.

Krajem juna 1997. u Gracu je odrzan II ekumenski sabor na kojem su najvise interesovanja pobudile aktivnosti zena.

Slobodno se moze reci da su crkve demokraticnost unutarcrkvenih odnosa i doslednost izvornoj crkvenoj dogmi (svi su ljudi pred Bogom jednaki) legitimisale odnosom prema zenama. Mnogobrojne su zenske aktivnosti unutar crkava. Govorile su biskupinje i svestenice evangelisticke, protestantske i anglikanske crkve, zene koje su razvile alternativni teatar i prevrednovale bajke i legende unutar ili s podrskom crkve. O feministickoj teologiji se raspravljalo svakog dana u posebnim radionicama. Zene su jasno formulisale da se crkve moraju odrediti prema zenskim ljudskim pravima i izvrsiti pomirenje sa polovinom svojih vernika, zapravo vernicima koje vekovima gnjece. Dekada »Solidarnost sa zenama« podrazumeva:

. slusanje glasova zena;

. da se uci od zena i sa zenama;

. da svaka crkva prizna svoju krivicu sto je precutkivala nasilje nad zenama;

. da se promeni crkveno obrazovanje kako crkva ne bi reprodukovala patrijarhalne obrasce i podredjenu ulogu zena;

. da se zenama ucine dostupni svi polozaji u crkvenoj hijerarhiji.

Srpska pravoslavna crkva jedva da je bila predstavljena na ovom saboru. Neposredno pre Ekumenskog sabora dosta se spekulisalo u medijima o eventualnom izlasku SPC iz Saveza svetskih crkava. Ruku na srce, predstavnici SPC nisu ni imali sta da kazu na tom saboru. U odnosu na koji od gore pomenutih zahteva je SPC dala kreativan odgovor koji bi impresionirao ucesnice/ucesnike Sabora?

Zene se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi pominju samo kao cuvarke ognjista (citaj sluskinje) i inkubatorke srpstva, mitske majke koje radjaju ratnike. Sinod SPC i patrijarh Pavle eksplicitno su se obratili zenama samo u Bozicnoj poslanici 1995. koja je od prve do poslednje reci protiv zenskog ljudskog prava na slobodan i ustavom zagarantovan izbor da li ce, kada ce i koliko ce dece radjati. Umesto reci utehe, pomirenja i zivotne radosti (Bozic je praznik zivotne radosti) okrivili su zene za sva zla rata. Nisu cak nasli ni reci utehe za one koje su u besmislenom ratu izgubile decu, vec su ih osudili sto nisu rodile vise dece kako bi duze mogli da se igraju rata. A krivicu za rat Srpska pravoslavna crkva ravnopravno deli sa rezimom.

Trazimo da se Sinod SPC i patrijarh Pavle izjasne:

. zasto nisu osudili srpske ratnike koji su silovali po Bosni?

. kada ce SPC omoguciti zenama da budu svestenice, vladice, patrijarhice?

. kada ce u zenskim manastirima ostaviti zene da same vode svoje zivotne zajednice i osloboditi ih muskih kontrolora?

. kada ce zene imati pravo da posete Hilandar (zena Dusana Silnog, Jelena, posetila je Hilandar, sto znaci da je pred silom SPC umela da izmeni dogmu)?

. kada ce SPC progovoriti o nasilju nad zenama (SOS telefonu za zene i decu zrtve nasilja obratile su se za podrsku tri izubijane popadije, a dve zene su prijavile popa Gavrilovica kao silovatelja) i pruziti podrsku maltretiranim i silovanim zenama?

Beograd, 17. avgust 1997.
Beogradski zenski lobi

Nadezda Cetkovic
Jelka Kljajic Imsirovic
Svenka Savic