Stalni sud za zlocince

Konstantin Obradovic

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan dao je nedavno, boraveci u Stokholmu, jednu - bar po mom misljenju - prilicno znacajnu izjavu. Rekao je, naime, da se uskoro moze ocekivati ustanovljavanje Medjunarodnog krivicnog suda. Ta je izjava u nasoj javnosti prosla prilicno nezapazeno, novine su je tek usput zabelezile. Ona, medjutim, zasluzuje da se o njoj kaze i nesto vise.

Svi znamo da se po konstituisanju Medjunarodnog ad hoc krivicnog suda za edz-Jugoslaviju, nasa javnost, a pogotovo ona strucna, duboko podelila. Iako su svi odreda smatrali da se onima koji su pocinili teska zlodela tokom rata na teritoriji nekadasnje SFRJ mora negde suditi, »pristalice« i »protivnici« - nazovimo ih tako sasvim uslovno i krajnje pojednostavljeno - razisli su se oko metoda kojim su se UN posluzile da se taj cilj ostvari. Prvi su smatrali da je konstituisanje Haskog tribunala u skladu s Poveljom UN i ovlascenjima Saveta bezbednosti, dok su oni drugi tvrdili da je to tezak prekrsaj medjunarodnog prava i zloupotreba ovlascenja Saveta bezbednosti, isticuci da i oni ne bi imali nista protiv da se i nasim domacim drzavljanima sudi pred kakvim medjunarodnim sudskim forumom, ali pod uslovom da on bude stalnog karaktera i konstituisan saglasno medjunarodnopravnim normama. Verujuci - ako smem da dodam - da od svega toga nece biti nista, a da ce ad hoc tribunal nekako »odumreti« kad se rat zavrsi i da ce zlocini biti, sto bi se reklo, »pometeni pod tepih«. Izgleda da su se prevarili; izjava Kofi Anana samo potvrdjuje ovu konstataciju.

Naime, posle svega onoga sto je medjunarodna zajednica (ili ako neko vise voli »svetski mocnici«) ucinila od '92. naovamo na gonjenju i kaznjavanju ratnih zlocina u bivsoj Jugoslaviji, ali i u Ruandi, prosto je nemoguce, pre svega iz politickih razloga - ostavimo po strani pravne i moralne, mada oni nisu nikako zanemarljivi - sada sve to baciti u zaborav. A da je tako svedoci i cinjenica da je posao na ustanovljavanju Stalnog medjunarodnog krivicnog suda naglo i, cak, veoma ubrzano pokrenut s mrtve tacke negde posle 1993. Tokom poslednje cetiri godine okoncan je rad na Kodeksu zlocina protiv mira i bezbednosti covecanstva i sacinjen nacrt buduce konvencije o Stalnom sudu, kao i projekt njegovog Statuta. Ceo je predmet dostavljen Generalnoj skupstini, a ova je stvorila poseban Komitet sa zadatkom da se, po prispecu primedbi i sugestija drzava-clanica, sazove medjunarodna diplomatska konferencija koja bi trebalo da usvoji konvenciju.

Pretpostavljam da je upravo na to ciljao Kofi Anan pominjuci uskoro formiranje Suda. To »uskoro«, dakako, treba uslovno shvatiti, ali je tu rok, recimo, nekoliko godina. Ideja je, prema ponudjenim nacrtima, da Stalni sud preuzme nadleznosti pomenutih ad hoc sudova, a predvidjena je i svojevrsna »zvrcka« koja ce onemoguciti da drzave koje ne ratifikuju konvenciju (a tu ce svakako biti, cenim, i nase jugo-drzave koje sada, ako je verovati g. Holbruku, pokusavaju da »izvrdaju« Hag) izuzmu svoje drzavljane iz nadleznosti Stalnog suda. Dakle, kroz neku godinu eto Stalnog suda, pa tu vise nece biti nikakvih - bar pravnih, teorijskih itd. - mogucnosti da se on osporava.