Bosanska predizborna scena

U centru paznje je, umesto izbora, sukob na relaciji Pale-Banjaluka

Pripreme za lokalne izbore u Bosni i Hercegovini (BiH), koji treba da se odrze 14. septembra, odvijaju se u senci sukoba unutar rukovodstva Republike Srpske (RS). Politicke partije u oba entiteta koje su se prijavile za te izbore tek povremeno se potrude da ostrije poguraju svoju kampanju. . Najvise teskoca u pripremama za izbore i dalje ima u Brckom, gradu na severu zemlje koji je pod medjunarodnom arbitrazom. Vlasti bosanskih Srba, koje kontrolisu Brcko, nastoje da onemoguce povratak muslimanskih i hrvatskih izbeglica, kako bi zadrzale grad pod svojom ingerencijom. Policija RS je odbila da izda licne karte RS povratnicima, koje su bile jedan od uslova da se uredno prijave za glasanje. Sporazumom iz Dejtona predvidjeno je da izbeglice koje se vracaju prihvate vlast entiteta u koji dolaze, sto podrazumeva i izdavanje licnih karata.

Medjunarodna uprava za Brcko je problem resila tako sto je, 18. avgusta, pocela izbeglicama iz Federacije da izdaje dokumenta potrebna za izbore na osnovu licnih karata Federacije. Medjunarodni administrator za Brcko Robert Farand trazio da se licne karte RS povratnicima izdaju istoga dana kada ih oni zatraze. Vlada RS je najpre zahtevala da se licne karte izdaju sedam dana nakon podnosenja zahteva, a zatim je pristala da to ucini dan nakon podnosenja zahteva. Medjunarodna administracija nije pristala na cenkanje, pa je pocela registrovanje povratnika uz licne karte Federacije.

Vlasti RS su ostro protestovale protiv takve odluke, ali je protest ostao bez odjeka. Predsednica RS Biljana Plavsic, koja je u sukobu sa rukovodstvom na Palama, je 18. avgusta, dakle na dan kada je pocela registracija povratnika, primila u Banjaluci Faranda i dala mu za pravo. Ona je kritikovala Pale zbog odugovlacenja u izdavanju licnih karata RS. Oslabljene Pale nisu u stanju da nametnu svoju volju, pa se moze reci da su pocetkom registracije povratnika u Brcko otklonjene prakticno sve ozbiljnije prepreke za predstojece izbore.

Struja predsednice Plavsic, kako navode posmatraci u Banjaluci, takodje ne gleda blagonaklono na registrovanje muslimanskih izbeglica za glasanje u Brckom. Predsednica Plavsic je, medjutim, zakljucila da uzmicanje korak po korak, koje primenjuju Pale, donosi samo gubitak, pa je pocela otvoreno da se zalaze za primenu Dejtonskog sporazuma. Ona se nada da ce, ukoliko se srpske vlasti pokazu fleksibilnim i demokratski zrelim, medjunarodna zajednica dozvoliti RS da zadrzi kontrolu nad gradom. Predsednica Plavsic drugi izbor i nema, buduci da je jasno da nijedna strana u Bosni i Hercegovini vise ne moze nista da postigne silom.

Vecina politickih partija bosanskih Srba, ukljucujuci i one koje podrzavaju Plavsicku, smatra podrucje Brckog veoma vaznim. Stranke nastoje da, kada je o Brckom rec, nastupe sto je moguce jedinstvenije, kako bi onemogucile ozbiljnije jacanje ili cak pobedu stranaka iz Federacije na lokalnim izborima.

Republika Srpska

U RS, medjutim, moze da dodje do krupnih promena. Nakon sto je predsednica Plavsic dosla u otvoren sukob sa Palama, podrzale su je opozicione partije u Banjaluci. Time je bitno ojacana njihova pozicija, pa valja ocekivati da na izborima postignu bolje rezultate nego prosle godine, kada je vladajuca Srpska demokratska stranka (SDS) odnela ubedljivu pobedu.

Biljana Plavsic je najavila da ce 28. avgusta formirati novu stranku, koju ce ciniti mahom nezadovoljnici iz SDS. Ta stranka, medjutim, nece moci da izadje na lokalne izbore jer je rok za prijavljivanje odavno istekao. To znaci da ce na lokalnom nivou sarolika opozicija srpskog entiteta protiv sebe imati samo oslabljeni SDS. Predsednica Plavsic ce, po logici stvari, biti upucena na podrsku opozicionim strankama. Promena lokalnih vlasti mogla bi se ocekivati u gradovima na zapadu i severu RS, gde pristalice Biljane Plavsic imaju relativno snazan uticaj. Posmatraci u Banjaluci, medjutim, upozoravaju da su, nakon ostrih sukoba izmedju predsednice Plavsic i Pala, u kojima su upotrebljene i policijske snage, biraci krajnje zbunjeni i da im nece biti lako da se opredele. U takvoj situaciji znatan broj njih ce, po inerciji, glasati za vladajucu stranku.

Primetno je, takodje, da se relativno malo govori i o kontaktima stranaka gradjanske orijentacije iz dva entiteta. Svi, kako se cini, cekaju ishod sukoba izmedju Pala i Banjaluke, koji ce stvoriti uslove za novo »mesanje karata« na politickoj sceni Bosne i Hercegovine.

Parlamentarni izbori

Ukoliko se, medjutim, na lokalnim izborima pokaze da je postotak biraca koji prizeljkuju promene i koji su za te promene spremni da se izjasne znacajno porastao, predsednica Plavsic ce na republicke izbore krenuti sa relativno ozbiljnim izgledima na uspeh. Njene pristalice vec imaju veliki upliv u gradovima na zapadu RS, a nova stranka, koja ce sigurno biti predstavljena kao nastavljac »izvornih ideja« SDS, pojavice se kao potencijalno najveci konkurent za pobedu na izborima.

Parlamentarni izbori ce se, kako stvari sada stoje, odrzati uprkos presudi Ustavnog suda RS koji je odluku Plavsiceve o raspustanju parlamenta i raspisivanju novih izbora proglasio nevazecom. Izvesno je da ce medjunarodna zajednica podrzati predsednicu Plavsic i priznati rezultate izbora, pa ce SDS biti osudjena na marginalizaciju ukoliko na njih ne izadje.

Treba, takodje, ocekivati da ce u narednim danima uticaj SDS i vlasti na Palama ubrzano slabiti. Pale nisu mogle da se suprotstave razbijanju centra Drzavne bezbednosti u Banjaluci iz kojeg je policija prisluskivala Plavsickin kabinet. Pale su suocene sa opasnoscu da se, zbog tog prisluskivanja, nadju pod jos snaznijim pritiskom iz sveta. Americki izaslanik Robert Gelbard je 18. avgusta, nakon sastanka sa clanom bosanskog predsednistva iz RS Momcilom Krajisnikom, najavio ostre mere ukoliko se dokaze da je prisluskivanja bilo.

Dragan Janjic