Podrivanje nekrofilije

Sto godina od rodjenja a 40 od smrti, povod su da se u Beogradu, u prvoj polovini septembra ponovo progovori o Vilhelmu Rajhu. Ponovo, jer ga se od zabrane filma »NjR: Misterija orga(ni)zma« Dusana Makavejeva (1971) malo ko setio.

U godinama koje su sledile, medjutim, postepeno se u onoj bivsoj zemlji utabavao put u nekrofiliju i opsti sunovrat, u zaborav veci nego sto bi bilo secanje na jednog Rajha.

Kada je, proletos, poceo da se priprema »Rajh u Beogradu«, neko je pitao: »Treci Rajh?«.

Pogled unazad

Posle je ispricao kako je nekoliko godina pripremao i snimao film, isao Rajhovim tragom - i tragom njegovih knjiga, koje je administracija puritanske Amerike spalila; secao se urnebesnog prijema filma u Kanu, poziva na 30-40 festivala, zabrane kod kuce, posle dva meseca, rehabilitacije (delimicne) 1986...

»Mislim da su se i kod nas dogodile mnoge stvari... Recimo, za vreme nasih protesta, zimus, nekome je sinulo da se javi Internetu i tako smo usli u mrezu koju ni mnogi Amerikanci jos ne znaju da koriste«... Zatim je podsetio da je Rajh bio na strani zivota (otuda podnaslov »zudnja za zivotom«), otkricem da zivotna energija proizvodi zivot... »a meni su najbolja potvrda toga - glumci«, rekao je Makavejev.

Rajhov alter ego u »Misteriji«, glumica Milena Dravic, pak, dala je svoj prilog ozivljavanju secanja: »Taj film je sastavni deo mog proslog zivota, a mislim da ce stvar biti aktuelna i u nasem buducem zivotu. A ja bih volela da je taj film sadasnjost, pa da ovde, sa nama, sede Zoran (Radmilovic), Moljac (Ljubomir Andric), Jagoda (Kaloper), koja je sada u nekoj trecoj zemlji, Ivica (Vidovic), koji je u cetvrtoj...«.

I film-sadasnjost, kojim je u bioskopu Redz poceo »Tuzni septembar«, takodje je vec u izvesnom smislu proslost. Govori o atmosferi tromesecnih protesta u Beogradu, o transformaciji njegovih stanovnika u fascinantno zdrave i dovitljive ljude, koji podrivaju vladajucu nekrofiliju; govori o gruboj razlici glasacke masine i birackog tela, slikom i povremenim komentarom. Rec je o dokumentarcu »Poludeli ljudi«, koji je, pregledavsi 110 sati snimljenog materijala, rezirao Goran Markovic. »Iako sam ucestvovao u protestu, tek kada sam pregledao te snimke, shvatio sam sta se, u stvari, dogodilo«, objasnio je autor naslov svog filma...

Prizori

Dok su cekali da se rascisti zastoj na carini, Beogradjani su ubijali dokolicu na autobuskoj stanici na Slaviji - kao naturscici u epizodi »Ceznja«. Zatim je B-92 saopstio: »Slusali smo vic o sebi«. Popodne su, na preporuku komsije, koji radi u Paviljonu Veljkovic, balotari (bocari) iz Mirijeva, poreklom iz Dalmacije, Like, sa Korduna... ne prekidavsi »posao«, izveli scenu »Pitas se sta ce tvoj komsija o tome da kaze«. Konacno je i TV Studio B razdrmao Malog coveka pred ekranom, kad je simulirajuci gaf, pustio voditelja pred kamere: »... vi mislite da me je mnogo briga za sve te vesti koje citam, dok mi kaplje na glavu voda iz erkondisna...«. Bio je to prizor »Ko sam ja da imam svoje sopstveno misljenje«.

Uvece, u dvoristu Paviljona, u prisustvu vecine ucesnika i jednog pravog autobusa, prikazani su snimci celodnevne predstave »Cuj, Mali covece«. Bilo je to i svojevrsno predstavljanje knjige, sa pledoajeom »Kako prepoznati sutrasnjeg Firera« - gotovo monodramom Rase Popova.

Dusevna kuga

»Na drustvenoj sceni, individua smatra okolinu krivom za svoje probleme i ocajnicki pokusava da je saobrazi svojoj emocionalnoj kugi. U odredjenim okolnostima, ona postaje organizovana u okviru institucija ili politickog sistema, kao pasivnost, rezignacija, patnja, odnosno ljubomora, pohlepa, zavist. Takvi ljudi teze da steknu vlast nad drugima, pocinju da moralisu, preko crkve ili politike, sire se glasine, nastaju deformacije karaktera, razvija se mrznja, kriminal. Emotivno kuzna osoba krivice drustvo sto je kuga ne ostavlja na miru, ne moze da gleda oko sebe ljude koji zive normalno... Epilog toga su perverzija, sadizam, Arhipelag Gulag, nacisticka masinerija smrti. Zar Hitler nije manipulisao mase pomocu kastracionog straha, izazivajuci njihovu neuroticnost? Kad je kuga organizovana, moze da mobilise strahovite frustracije«, podsetio je Bel.

Navodeci, vise puta, dvojicu najjasnijih »primeraka« dvadesetog veka, Hitlera i Staljina - osoba sa velikom distorzijom emocija i racionalnih procesa - Bel je podsetio da su vodje, po Rajhu, osobe sa mnogo bioloske energije u sebi: »Imaju duhovna osecanja, ali ne mogu da ih ispolje, te ih pretvaraju u sadizam i perverziju. Takvi pojedinci ne kontrolisu bilo kakav pokret u sebi. Otuda razvijaju ubilacku mrznju prema onima koji su u stanju da dozive seksualno zadovoljstvo. Ako ne uspeju da prikriju prave motive, eto izvora njihove anksioznosti!

U identifikaciji emocionalne kuge, covek moze sebi pomoci samo ako se objektivno sagleda, spolja i iznutra. »Inace ce postati njen aparatcik«, kaze Bel. Posebno je vazno uticati na decu i podrzati kod njih pravu slobodu, u smislu odgovornosti, i - citati! Od »divne biografije« Vilhelma Rajha Furija na zemlji, do njegovih knjiga Ubistvo Hrista, Analiza karaktera (13. poglavlje), Ljudi u nevolji, Masovna psihologija fasizma, Hitler, bog i djavo.

Snajder, ipak

Uzasan rezultat emocionalne i dusevne kuge, rat u Bosni, fokusira »pozadinsku zrtvu«, silovanu Muslimanku, oko koje se keze, kao u makabrijskom plesu, »svi cinioci«. Reditelj Roberto Culi postavio je pricu u cirkusku arenu, ispod koje se povremeno prikazu lezerni gospodari rata i vuku konce svojih malih marioneta. Strgnuti, ili ne, svlak sa zmije - nezeljenog sina, odluka je koja na kraju ostaje samo na majci.

Inace, Slobodan Snajder, pisac ciji se »Hrvatski Faust« (predstava Jugoslovenskog dramskog pozorista iz 1982) jos prikazuje posredstvom videa u Teatroteci Pozorisnog muzeja, svoje komade odavno ne moze da vidi u Hrvatskoj. To jos, ipak, ne znaci da nesmetano moze ovde: jugoslovensku vizu cekao je dugo i jedva dobio.

Njegova koleginica po peru i (disidentskoj) sudbini, Dubravka Ugresic, u tom trenutku jos nije znala da li ce moci da se odazove pozivu i dodje u Beograd, posto joj viza nije bila odobrena!

Slavica Vuckovic