Predsednik na opasnom putu

Konstantin Obradovic

Nas covek, onaj homo balcanicus u uzem smislu koji nastanjuje prostore bivse Jugoslavije na kojima se, starinskim jezikom receno, nekada govorilo srpsko-hrvatski, deli se u nekakve dve kategorije kad je rec o odnosu prema strancima, pre svega onima sa Zapada. Prva kategorija, ako tako mogu reci, jednostavno »puzi« pred tim zapadnim strancima - oni, i sve sto otuda dolazi, su predmet divljenja, a mi smo ovde mali, sitni i primitivni, te otuda prema tim divnim ljudima moramo biti, kako kazu Nemci »kus und habtaht«, sto ce reci da nekriticki sve otuda primamo, kusujemo i stojimo pred Zapadom u stavu »mirno«, ali servilno, malo se klanjajuci.

Druga kategorija - broj njenih pripadnika je, zahvaljujuci propagandi u poslednjih desetak godina, neobicno porastao - smatra da smo mi, odavde, dakle Srbi, Hrvati i ostali narodi nastali iz tog zajednickog jezickog stabla, lepi, pametni i lukavi, inteligentni i sve tako redom, ukratko neka vrsta dinarskih »barbaro-genija«. Kao takvi, mi, dakle, predstavljamo u svakom pogledu svet superioran u odnosu na Zapad (dobro, oni imaju bolju tehnologiju i standard, ali su za to krivi Turci i razni nenarodni rezimi), pa cemo otuda s tim Zapadnjacima sasvim lako »vuci klipka« i, s obzirom na njihovu blesavost, lako ih prevesti, sto rek'o nas pametni srpski, hrvatski itd. narod, »zedne preko vode«. Postoji, doduse, i jedna treca kategorija, ali tako malobrojna da se moze smatrati, matematicki uzev, zanemarljivom. Tu spadaju oni retki pojedinci koji Zapad poznaju i razumeju, citavu tu civilizaciju posmatraju objektivno, sa svim njenim manama i vrlinama, jednom recju imaju prema tom delu sveta jedan normalan odnos. Bojim se da nasa, opet starinski receno, »rukovodstva« u nekadasnjim zaracenim stranama na tlu pokojne SFRJ, spadaju u onu drugu kategoriju, sto je, bojim se, opet izvor svih nasih dosadasnjih nevolja, ali i onih koje nam, takodje boj se, tek predstoje.

Sve ovo kazem zato sto izgleda sasvim sigurno da predsednik Milosevic spada upravo u onu drugu kategoriju (cini mi se i dr Tudjman, no to je, dakako, stvar Hrvata), jer - s obzirom da prezire »glupe Amere« - nikako ne shvata ozbiljno sve one silne poruke koje su mu, jos poodavno (nadam se da se prisecate kako je, svojevremeno, ovde vladalo ubedjenje da, sta god mi radili, »nikakvih sankcija nece biti«) upucivane ne samo iz Vasingtona, vec i iz Brisela i jos nekih ne sasvim beznacajnih prestonica tog zapadnog sveta.

Najnoviji americki specijalni izaslanik R. Gelbard, ciji je zadatak da se nosi s lokalnim »barbaro-genijima«, izgleda da je najzad shvatio da govoriti diplomatski i uvijeno s nasim domacim liderima nema smisla posto oni, po svojoj i njima svojstvenoj logici, veruju kako je to prosto znak slabosti. U petak, 5. septembra, doticni g. Gelbard je u Briselu »okrenuo list«, porucivsi da je dosta sale i viceva, da Jugoslaviji i Hrvatskoj (takodje - nista nije pomoglo ono »udvaranje« tom istom Zapadu - Krleza bi tu vec nasao neki gadan izraz, ali je umro odavno, pa pustimo kvalifikaciju) prete »mere odmazde« ukoliko se njihovi puleni u Bosni ne urazume, a nasem predsedniku je neposredno porucio da je »krenuo opasnim putem« posto podrzava uporno Krajisnika and comp. sa Pala, uz uveravanje da ce mere koje se budu preduzele biti, pa, hm... »prikladne«. Primerice je naveo - kad je rec o Beogradu, posto se ono »prikladne mere« odnosi i na Zagreb - povlacenje zapadnih ambasadora iz nase prestonice, zabranu letova JAT-u i ukidanje povlastica koje nam je u trgovini podarila EU krajem aprila. Dakle, opet sankcije, ali ovog puta bez Saveta bezbednosti. Naime, slozi li se Zapad, svaka od tih mera moze se povuci jednostrano, sto ce reci EU kolektivno, a svaka od zemalja pojedinacno. Za tu vrstu poruke Francuzi imaju sjajan izraz kod nas, nazalost, tesko prevodiv: A bon entendeur - salut! Nasi klinci su, medjutim, nasli slican izraz koji glasi: Dobro jutro, Kolumbo!