 |
|
Promisljanje iskustvaGovor jednog odbornika
Najbolji rezultati nove lokalne vlasti
Nada u bolju buducnostMislim da je otvaranje nade da se postojeca korumpirana i nesposobna vlast moze skrsiti i zameniti jednom drugom, demokratskom vlascu, najveca tekovina preuzimanja vlasti u cetrdesetak gradova i opstina u Srbiji. Srbija se oslobadja straha i beznadja i time se otvaraju mogucnosti da demokratija konacno udje u Srbiju i u njoj uhvati korene.
Razotkrivanje kriminalaSledeci ogroman efekat je upravo razotkrivanje kriminalnog nacina vladanja prethodne vlasti. Dokazi o zloupotrebama vlasti, iako tek zagrebani po povrsini, skandalozno ponasanje organa uprave, sudstva, policije, razotkrili su makijavelisticko ponasanje i shvatanje vlasti od strane rezima. Upravo ti dokazi i nasa spremnost da ih objavimo i dalje objavljujemo, ulili su snagu i nadu gradjanima u tu potencijalnu bolju buducnost.
Stvaranje prakse javnosti rada vlastiTreci znacajan efekat rada u oslobodjenim opstinama i gradovima Srbije je otvorenost rada gradskih i opstinskih sluzbi i organa. Prethodni rezim je vladao u potaji. Stanovi, lokali i privilegije su deljeni tajno i ta tajnost se prenela na ponasanje sluzbenika uprave. Nova uprava je otvorila vrata gradjanima, procedure se objasnjavaju, rezultati se objavljuju. Nema mistifikacije ni procedura ni skrivanja javnih podataka. To je metod koji postavlja na mesto odnos: gradjana kao nosioca vlasti i uprave kao izvrsioca volje tih gradjana.
Najveci neuspesi ili promasaji
Neznanje mehanizma vladanjaSvi smo mi preuzeli kormilo vlasti u opstinama i gradovima kao amateri sa velikim zeljama i minornim znanjem o nacinima. I danas veliki deo organa lokalne samouprave - odbornici, clanovi izvrsnih odbora, pa cak i sekretari opstina ne znaju pojedine procedure i postupke, ne znaju ko ih od sluzbenika u upravnom aparatu i kako moze »prevesti zedne preko vode«. Ne znaju tehnike upravljanja i kontrole rada pojedinaca, pa sumnjaju na sve, zamenjujuci tako odlicne strucnjake cije bi se delovanje vrlo lako dalo kontrolisati, nekim »svojim ljudima« koji takodje ne znaju tajne rada uprave, a time unose nesigurnost medju osoblje organa uprave i ceo sistem prave neefikasnijim - i podloznijim drugim zloupotrebama.
Iznosenje »prljavog vesa« kao simbola nesposobnostiDrugi najveci promasaj je medjusobna otvorena netrpeljivost pojedinih clanova uprave, po pravilu iz razlicitih stranaka. SPS, JUL i ND svoje interne svadje i nesuglasice resavaju iza strogo zatvorenih vrata. Jer nasa prepucavanja samo razbijaju poverenje gradjana - ne prema pojedinim clanovima uprave ili stranke, vec u ceo tim koji upravlja i sve stranke koje u tom upravljanju ucestvuju. Gradjane jednostavno ne interesuje ko je unutar opstine u pravu ili ko prati/ne prati politiku svoje stranke. Gradjani ocekuju - s pravom - da ti ljudi u vlasti upravljaju imovinom i procesima koji su im povereni. A da svoje sporove zadrze za sebe, i da svi zajedno deluju ka osnovnom cilju: promeni loseg rezima.
Licna pohlepaMozda je najvece razocaranje gradjana kada poveruju da su neki od novih upravitelja opstina i gradova ne samo neuki (naucice!), nedovoljno slozni (dogovorice se nekako!), vec i spremni da se ponasaju kao i njihovi prethodnici, osvajajuci kioske, poslovni prostor, sumnjive dozvole za gradnju ili druge privilegije. To zaokruzuje osecaj njihovog razocaranja. Ne samo u »nesposobnu opoziciju«, vec i u nadu da ce iko ikada ovu zemlju dovesti do prosperiteta. A taj osecaj defetizma je poslednje sto svaki posten gradjanin ove zemlje, a posebno clan neke stranke koja sebe naziva »opozicionom« sme da dopusti.
Najvazniji i najpreci poslovi
Osvescivanje naroda da je on nosilac vlastiStoga je najpreci i najvazniji posao svih nosilaca vlasti u slobodnim gradovima i opstinama u Srbiji ne samo da odrze ovaj zametak gradjanske svesti koji je nikao tokom 88 dana Protesta, vec da ga razviju. Taj narod mora da shvati da nema vise »neumrlog sina naseg naroda« sposobnog da na sebe preuzme sve odgovornosti, ali uz opstenarodnu poslusnost. Narod sada mora shvatiti da je vreme za izlazak iz puberteta i da su pred njim ne samo pravo vec i obaveza da preuzme svoju ulogu u upravljanju ovom drzavom. Ne sme vise biti zaklanjanja iza »a sta ja (jedan i jadan) mogu?«. Mozes, narode, i moras: da naucis da ti biras svog predstavnika, da ga ti moras kontrolisati i ti ga ukloniti ako svoj posao ne radi dobro. Ta predaja njegovog dela vlasti i odgovornosti narodu mora biti najpreci zadatak nosilaca slobodne vlasti. Bice to dug i mukotrpan posao obucavanja - ali bez njega slabo ima sansi za uspeh.
Ucenje upravljanja i vladanjaU Dijalogu u paklu izmedju Makijavelija i Monteskjea vise nego slikovito je opisana vlast danasnjeg rezima. Ne moze se vladati dobrodusno i plemenito ako vas iza coska ceka Makijaveli. To znaci da se prvo mora prouciti protivnik, njegove tehnike i, pogotovu, njegove slabe tacke. A to znaci obuku: obuku pre svega o mehanizmu upravljanja: o definisanju cilja, odabiru puta, organizaciji delovanja i sistema kontrole, o redovnom kontrolisanju i merenju efekta, o nacinu analize uspeha i poboljsavanju upravljanja i delovanja na osnovu tih svojih - ali i tudjih - iskustava. Tek sa tim osnovnim znanjem bicemo u stanju da ovladamo procesima uprave opstine ili grada i, kasnije, drzave.
Stvaranje atmosfere za sustinske promeneNamerno odvajam upravljanje od vladanja. To nisu iste, ali su slicne kategorije. Makijaveli je potpuno opisao vladanje, ali takva vlast brine samo o sebi i samo za danas. Efekat te vlasti, olicene u izreci »posle mene - potop!« i jeste potop. Drzava koja sebi moze da dopusti da svoje bogatstvo dobije pljackaskim ratovima, ili drzava cije bogatstvo dolazi iz nepresusnih prirodnih izvora, moze sebi dopustiti da ima vladavinu. Ali drzava koja zavisi od »medjunarodne podele rada« mora se osloniti na upravljanje. Danasnje stranke, odnosno ljudi koji ih vode, svoj nauk o upravljanju i vladanju stekli su - prirodno - u ovoj zemlji i pod ovim rezimom. Stoga se mnoge od njih i ponasaju ne da promene sistem, vec svoje mesto u takvom sistemu. Ni one nisu potpuno nacisto sta je to nacionalno - sto se ne sme menjati, a sta razvojno - sto se mora menjati ako se zeli preziveti u svom okruzenju.Ovde postaje ocigledno da pre svega same stranke moraju postati spremne za sustinske promene, a onda teznju za njima treba zasejati u narod. Pocev od same ideje da ce neke promene nabolje biti moguce samo uz promenu ponasanja i medjusobnih odnosa, pa do detaljnog objasnjavanja koje i kakve promene ponasanja daju koje i kakve prednosti. Time posao ucenja jos dobija na znacaju. Ukratko: ako se zeli drzava Monteskjea, mora se pobediti Makijaveli. Ako treba i njegovim metodama, jer: »oruzje nije krivo - kriva je ruka koja ga drzi!«.
Savko Dukanac
| |
| © 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |