 |
|
Grad opseda i siromastvo
U Kragujevcu, nekadasnjem centru automobilske industrije, preko 20 000 radnika je na placenom odsustvu, oko 17 000 zivi u nadi da ce zasnovati radni odnos, hiljade radnika, najvise mladih, radi kod privatnika bez ikakvih prava rada, a 5000 izbeglica svakodnevno se bori da nekako preziviDa bi ublazili katastrofalnu socijalnu situaciju u gradu, jedna od prvih odluka novoizabrane gradske vlasti koalicije Zajedno bila je da se interventno najsiromasnijima podele paketi sa neophodnim zivotnim namirnicama. Uz mnogo teskoca i napora obezbedjena su sredstva iz skoro prazne gradske kase i nabavljene namirnice za 500 paketa. Mnogo teze je bilo izdvojiti najsiromasnije medju siromasnima.
Siromasnih sve vise, para sve manjeDrugu polovinu godine nova vlast je sacekala sa sve vecim brojem onih kojima je paket sa brasnom i secerom potreban i sa sve manjim mogucnostima da se potrebna sredstva nabave. Medju najsiromasnijima sve vise je i radnika »Zastave«, od kojih 11 000 iz Fabrike automobila, koji su cetiri i vise godina van fabrike, mesecno prima 132 dinara. Vecina njih »potrazila je spas« na buvljaku videci u svercu jedinu mogucnost da prezive. Od ukupno 57 500 zaposlenih u privredi, 20 000 je na stalnom placenom odsustvu, 4000 povremeno radi, dok 17 000 ceka na zavodu za zaposljavanje u nadi da ce zasnovati radni odnos. Medju njima je najvise strucnih radnika, mladih, koji prvi put traze posao.Poseban problem je sivo trziste rada za koje se ne zna tacan broj radnika. Najvise ih je angazovano u privatnim kaficima, trgovinama i privatnim radionicama u kojima rade pod veoma teskim uslovima sa minimalnom nadoknadom i bez ikakve zastite.
Velika dugovanja RepublikeDugovanja Republike gradu dostigla su iznos od blizu 30 miliona dinara, a samo za socijalnu zastitu oko 2,8 miliona dinara. Zbog toga je gradska vlada nedavno uputila pismo republickoj vladi sa apelom da izmire dugovanja prema Kragujevcu, jer grad ne moze vise da obezbedi sredstva za sve siromasnije stanovnistvo. Potpredsednik gradske vlade zaduzen za ovu oblast, Vesna Pajevic, istice da je »grad prepusten sam sebi« i da je u takvoj situaciji sve teze izdvojiti sredstva kako bi se pomoglo najugrozenijima.Ona istice da je poseban problem kako obezbediti sredstva za oko 5000 izbeglica u gradu (oko 500 izbeglica zivi u kolektivnim prihvatnim centrima u »uslovima nedostojim coveka«). Medjunarodne donacije su skoro izostale, a Crveni krst nije vise u situaciji da odvoji sredstva za njihovu ishranu i smestaj. Zbog nedostatka sredstava u jednom periodu prestao je i program narodnih kuhinja preko kojeg je 1750 Kragujevcana dobijalo jedan topli obrok. Zahvaljujuci donaciji francuskog grada-pobratima Sirena, obezbedjena su sredstva za rad narodnih kuhinja u narednih sest meseci, istakla je Vesna Pajevic.
Pomoc za lekove i ogrevCentru za socijalnu zastitu u prva tri meseca obratilo se vise ljudi za pomoc nego tokom cele prethodne godine. U toku ove godine podeljeno je 2500 paketa sa namirnicama i dodeljeno 900 jednokratnih pomoci. »Ljudi najcesce dolaze i traze pomoc za nabavku lekova i drva za ogrev. Mogucnosti Centra mogu se uporediti sa casom limunade koja se daje bolesniku pod visokom temperaturom. Prija, ali ne leci. Potreban je celovit socijalni program, kako bi se pomoglo onima kojima je pomoc najpotrebnija«, istice direktor Centra za socijalni rad Slavica Saveljic.Centar je pokrenuo mnogobrojne akcije kako bi se obezbedila sredstva za pomoc najugrozenijima. Pored akcije prikupljanja knjiga i odece, Centar se obratio mnogobrojnim ustanovama kako bi smanjile svoja potrazivanja prema onima koji vise nisu u situaciji da placaju svoja dugovanja. »Sve je vise porodica koje ne mogu da podnesu visoke troskove sahrane. Obratili smo se javnom preduzecu Gradska groblja sa zahtevom da se oni smanje za socijalno ugrozene sugradjane. Dogovor smo postigli, pa je Centar u mogucnosti da svima koji nam se obrate za pomoc u toj situaciji pomognemo«, kaze Saveljic.
Izmedju pretnji i beznadjaKragujevac se dugo vremena nalazi na dnu lestvice po visini prosecne zarade. Bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika iznosi 300 dolara. U takvoj situaciji Kragujevcani neprekidno zive pod pretnjom isplate dugovanja i sve tanjih zarada koje nisu dovoljne ni za goli opstanak. U proslom mesecu za potrosacku korpu trebalo je izdvojiti cetiri prosecna licna dohotka.Zato su prosjaci kojih je sve vise na gradskim ulicama postali sastavni deo slike grada. Niko se vise ne iznenadjuje kada sretne starijeg pristojno obucenog coveka sa pruzenom rukom koji trazi dinar »za hleb«, ili nagnutog nad kontejnerom za smece. Posledica bede koja je sve veca je i »bela kuga« koja je u gradu prisutna vec niz godina. Samo u prosloj godini rodjeno je 774 beba manje nego u poredjenju sa 92. godinom kada se rodilo 3223 beba. To znaci da ce za par godina sest osnovnih skola biti prazno. Taj podatak najbolje govori o »ucinku Miloseviceve vladavine«, izjavio je potpredsednik gradske vlade Svetolik Nikolic.
Olivera S. Tomic
| |
| © 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |