 |
||
| Beograd, Godina IX (1997) | Broj 172 | Cena: 5 dinara |
|
Opna Ustajalu vodu - barustine i mrtvaje - obicno prekriva izvesna skrama. Jaci vetar je ponekad pomeri, cak i razmakne, ali se ona vaspostavi. Koliko je ona deblja, toliko je ispod nje manje zivota. Povremeno i nasa cula obmota nekakva bezivotna opna. Tada ne vidimo ono sto je vidljivo, ne cujemo - cujno, sve je bez ukusa i bezoblicno; ravnodusje ne propusta ni radost niti patnju. Tu ni vetar ne pomaze, a ni lekari nisu od vece pomoci. Mogu, doduse, hirurskim zahvatom ukloniti opnu s oka, iz uha, s jezika, cak i s mozga, ali ne i sa - duse. Ako sami svoja cula ne upotrebljavamo, opna je neuklonjiva. Izvesni dogadjaji, doduse, mogu da zatalasaju nasa osecanja, cak nam se ucini da prorade i obamrla cula. Ali, ako su ti dogadjaji i dozivljaji samo privremeni, ako prevlada prezivljavanje mimo stalnog huka zivota, ponovo se navlaci opna, kao - zabokrecina. Mozemo verovati da smo na sve to prinudjeni ili izmanipulisani, pa se tesiti da ce »jednoga dana« - »biti bolje«. Stvari izgledaju beznadezno ako sami sebe trajnije sputavamo, verujuci da vidimo - nevidjeno, cujemo - necujno; postajemo ravnodusni, i prema sebi. Tada je stvaran zivot zaista negde drugde, sto nas tek izdaleka opominje da tako bas i ne mora biti. N. P. |
Naslovna strana: Likovni prilozi: Zivorad-Zak Kukic, portreti glumaca Knjiga u novinama - dijalog
|
| |
 |
© 1997. Republika & Yurope |