Mali covek i nase vreme

Mali covek postoji otkako je sveta i veka. On slepo veruje u ono sto mu se predstavlja kao istinito i pravo, opsednut je trofejima i podvizima kao zivotnim ciljevima, postuje samo autoritete koji ga nadmasuju - likove sa slike. Takav covek pristaje na sve da ne bi nista preduzimao, ide samo za onim sto mu se cini sigurnim i sto od njega ne trazi napor.

Mali covek je uvek sredstvo. Nema odredjen cilj, ne razlikuje red od nereda, stvaranje i razgradjivanje, slobodu i prinudu. Njegovi mehanizmi dolaze do izrazaja u haoticnim prilikama jer je nesposoban da prepozna uzroke drustvenih poremecaja. Stetnost ovog pasivnog gradjanina ispoljava se nametanjem vrednosti koje su u suprotnosti sa vrednostima gradjanskog drustva i narusavanjem civilizacijskih pravila. On je izgubio sposobnost za ljubav, zelju za rad i radoznalost koja uslovljava nova saznanja, pa postaje smetnja razvoju i napretku. Prijemciv je za tudje, pompezne reci i veruje u moc naredbe. Ne postuje sebe i slusa glasnogovornike bez ikakve kriticnosti.

Montirana televizijska prikazivanja i obavestenja za njega su osnovno i jedino merodavno sredstvo informisanja. Na nasem primeru Yu-vihora pokazalo se, jos jednom, da gradjani koji veruju samo televizijskoj slici i reci ostaju robovi manipulacije obuzeti apatijom i zlovoljnoscu. Od takvog stanja svesti, cije posledice mogu biti razaranje i haos, deli ih cesto samo jedan korak.

Svetozar Muzijevic