Sudijama ima ko da pise

»Politicka upotreba policije protiv gradjanskog protesta u Srbiji 1996-97. godine« (priredili Natasa Kandic i Lazar Stojanovic), Fond za humanitarno pravo, Beograd 1997.

Dok je trgovima i ulicama Beograda i mnogih gradova Srbije vladala karnevalska atmosfera, od novembra '96. do februara '97, samo povremeno je registrovana policijska represija. »Trajnost i upornost otpora gradjana i popustanje vlasti«, isticu priredjivaci knjige, »tek nakon duge i neuspesne primene recenih mera, ucinili su da se tokom vremena nagomila veliki broj incidenata, sto je karakteristicno za duze sukobe niskog intenziteta. Mnogi od tih dogadjaja prolaze nezabelezeno, a vecina se pamti samo jedan dan, dok je vest sveza. To stvara lazan utisak da je stepen represije nizak i da vlast uglavnom deluje u okvirima svojih ovlascenja i nadleznosti. Medjutim, kad se incidenti razmotre skupno, vidi se da je obim policijskog nasilja veliki, a intenzitet povremeno vrlo visok. Vidi se, takodje, kontinuitet postupanja vlasti, cije se naredbe, odluke, trenutne namere i ciljevi povezuju u stalno i svesno politicko instrumentalizovanje policije«.

Zaista, hronicarski savesno su zabelezeni brojni primeri represije, u tri perioda zbivanja - od 17. novembra do 24. decembra (cuvenog »kontramitinga«), potom do pravih orgija nasilja na Brankovom mostu (u noci 2/3. februara) i, najzad, do kraja protesta gradjana i studenata. Nizu se svedocanstva o najdrasticnijim slucajevima - premlacivanje do smrti, brutalna tortura, masovno premlacivanje gradjana (od strane uniformisane i »civilne« policije) i brojna privodjenja, hapsenja i presudjivanja.

Posebnu vrednost knjizi daju svedocanstva samih objekata represije. Razgovore sa zrtvama i svedocima vodila je Ivanka Kostic, advokat, uz pomoc studenata Milana Milojevica, Vladana Joksimovica, Dusana Stojkovica i Vesne Golic; pravnu analizu uradio je Branimir Plese, takodje advokat. Vrednost ovih svedocenja je, pre svega, u tome sto daju knjizi zivotnu autenticnost, po cemu se ona izdvaja iz serije knjiga i brosura o ljudskim pravima koje, obicno, ostaju na nivou ponavljanja opstih mesta. Ali, to nije jedina upadljiva vrednost ove knjige. Spremnost zrtava i svedoka da neposredno govore o svom iskustvu, smireno i dokumentovano, velika je novost u nasim okolnostima (prisetimo se samo koliko su zrtve ranije represije, recimo na Golom otoku, bile obavijene dugom »zaverom cutanja«). Bice da se nesto krupno menja i u gradjanskoj svesti ljudi koji odustaju od podanicke poslusnosti i otklanjaju strah od svemoci policijskog rezima.

Knjiga je znalacki opremljena i prelomljena, zahvaljujuci Lazaru Stojanovicu i Adnanu Mahmutovicu, ilustrovana brojnim fotografijama, tako da se cita lako, a izgleda i lepo, uprkos ruznim i mucnim pojavama kojima se bavi.

Jedna od posebnih vrednosti ne samo knjige nego i stavova reprimiranih gradjana su mnoge predstavke koje su upucene raznim sudovima. I to je u nas znacajna novost. Dakle, sudijama, najzad, ima ko da pise. Ali, nije poznato da sudije - otpisuju. To bi vec bio sustinski doprinos uspostavljanju vladavine zakona i pravne drzave. O tome cemo, mozda, nesto vise saznati iz novih knjiga Fonda za humanitarno pravo, koji se i do sada izdvajao pokazanim smislom za konkretne oblike borbe za ljudska prava.

Dusan Mojsin