Beograd jos cuti o Dubrovniku

Sreten Vujovic: »Grad u senci rata«, izdavaci Prometej iz Novog Sada i Institut za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Ove rasprave, koje je autor procenio »ogledima o gradu, siromastvu i sukobima« objavljivane su od 1992. do 1997. u jugoslovenskim knjigama i casopisima i francuskom magazinu Moderna vremena. Beograd je predmet eseja prvi put 1992. - kada autor pokusava da rehabilituje zapostavljene gradjane, stanovnike metropole, njihov kosmopolitizam i urbani stav. Drugi put je to protest Beogradjana 1996. i 1997. - pokretni praznik srednje klase i liberalnog duha. Vujovic utvrdjuje da su na tim protestima 13 odsto setaca bili clanovi stranacke koalicije Zajedno, a 30,3 odsto stranacki neopredeljeni demonstranti. »Danas ljudi, pored ostalih ljudskih prava imaju i pravo na grad kao na mesto 'iskustva razlike'... Osobenost razlicitosti jeste ono po cemu se moderni grad izdvaja od drugih formi institucionalizacije politicke zajednice koja je uvek u znaku dominantnog cinioca - drzave, nacije - i kao takva generatorka iskljucivosti«, kaze Vujovic.

U ogledu o gradskim stereotipima, nacionalizmu i ratu Vujovic analizira kako su negativni etnicki stereotipi o gradu iskorisceni za unutrasnje i vanjsko razaranje gradova u gradjanskom ratu u bivsoj Jugoslaviji.

Komentarisuci urbanu svakodnevicu ovog desetleca, Vujovic misli da su posledice delovanja drustvenog poretka »ukljucujuci eticko-kulturne vrednosti na kojima se on temelji (antibirokratska revolucija, populizam, etnicki nacionalizam...), uspostavljeni 1987. negativne«.

»Nas drustveni bilans je u celini uzev negativan, a u mnogim svojim aspektima i porazavajuci. Sumorna urbana svakodnevica je sastavni deo takvog bilansa«, podvlaci autor.

Istrazivanja o beskucnicima i Romima u knjizi poduprta su mnostvom podataka. Interakcije fotografija, tabela i mapa karakterisu ovu citku i pitku zbirku ogleda. Vujovic prepoznaje i identificira one koji misle »srpskom glavom«, pisu »srpsku sociologiju« i brane »drustveno plemenitu laz«. Kaze da Beograd treba da stremi urbanitetu. To je »plemenito gradsko ponasanje obrazovanih ljudi cija je osnovna vrlina tolerancija. Jedan od prvih koraka koji bi na tom putu zvanicni Beograd trebalo da ucini jeste da trazi oprostaj od Dubrovnika i ne samo od tog grada, za onaj deo svoje odgovornosti koji snosi za njegovo stradanje«, zapisao je Vujovic 1992.

T. K.