Bez stare ikonografije

Kada je Studentski klub pozvao Beogradjane da protestuju zbog gusenja Studija B malo je ko verovao da ce se na Trgu Republike okupiti dvadesetak hiljada gradjana. Toliko ljudi na jednom mestu znak je da nije u pitanju samo Studio B nego i nesto vise. Medjutim, to »nesto vise« redakcije, pa i nezavisne, sistematski zaobilaze. One tako potcenjuju gradjane i njihovu sposobnost da dogadjaje percipiraju kao celinu, a ne kao odvojene segmente jednog tesko razumljivog mozaika. Ako su se okupili samo zbog Studija B, da li to znaci da su gradjani zaboravili na dobar deo Gonzalesovog izvestaja, na razloge za bojkot izbora, na nezakonitu smenu gradonacelnika Beograda i na ponistavanje izborne pobede demokratske opozicije koju su docekali sa nezaboravnim odusevljenjem na tom istom trgu? Istog dana kada i Studio B, pao je i Beograd. Da nije toga bilo, da li bi Studio B bio osvojen? Zar ne bismo i dalje gledali vesti u sedam uvece kod kuce, umesto da se ponovo okupljamo i dobijamo batine od policije? Najzad, ako se u Beogradu smenom gradonacelnika nista nije dogodilo, zasto je pao Studio B? Da li je moguce da u neslobodnom gradu imamo slobodnu televiziju?

Ova pitanja, medjutim, ostaju novinarima, a gradjani teraju svoje. Okupljanje na Trgu se ponovilo, aktivirane su pistaljke. I to je bila jedina slicnost sa ranijim protestima. Vizuelno veoma razliciti, u politickom smislu razliciti u pogledu stalnog naglasavanja kljucnog zahteva u vezi sa monarhijom i »pomirenjem« Srbije, predjasnji i najnoviji protesti zasluzuju analizu u sklopu teze o dve Srbije. Bez patetike, bez »Boze pravde«, bet tri prsta u vazduhu, bez imitatora Draze Mihajlovica, bez militantnog jezgra koje diktira jake emocije, bez religioznih obelezja pojavili su se gradjani tisi i urbanijeg ponasanja, svakako oni koji su razumeli zasto su bojkotovali izbore, zasto je pao Beograd i njegov gradonacelnik, kao i Studio B.

I dok su gradjani u tom smislu bolji, policija je gora nego ikad. Mnogi i sada Srbiju pogresno izjednacavaju sa Argentinom iz doba policijske torture, ali je takodje sve vise onih koji se naknadno prisecaju da je ono sto se sada desava u Beogradu, na Kosovu svakodnevica vec deset godina.

O. R.