Svi nasi raskoli

Ni o cemu se toliko ne govori kao o slozi - ona »Srbina spasava« - i to se bukvalno ritualno ponavlja decenijama; ulicama hodaju sve sami zivi proroci-mesije, oni pune novinske stupce tekstovima koji disu nekakvom mucnom patetikom - vodje politickih stranaka govore o slozi ali javno i otvoreno dele narod na najgori nacin, a jedan je profesor univerziteta svoje obracanje narodu naslovio ni manje ni vise nego Poslanica srpskom narodu; do sada su poslanice upucivale vladike i patrijarsi ali - sloge nema i mi ocevidno zivimo pravo vreme srpskih raskola. Njih ima i u Crkvi, gde se najvise govori o slozi i gde se rec raskol - rec je grckog porekla shizmos i znaci cepanje i podvajanje, odakle je i rec popularnijeg znacenja sizofrenija - dozivljava kao nevidjeno zlo. Negde pod Fruskom gorom, poodavno vec postoji monasko bratstvo koje ima i svoj casopis sa karakteristicnim imenom Revnitelj. Nevesto, jezicki nekorektno - rukom pisano i fotokopirano - ovi nam »revnitelji« javljaju da imamo i srpsku - nekakvu - zilotsku crkvu koja je pod jurisdikcijom nekakve grcke crkve slicnog zilotskog smera; munje i gromovi ovih revnitelja sruceni su na glavu ne samo pape Jovana Pavla II »poljskog Jevrejina Vojtile« vec i na glavu naseg starog patrijarha Pavla i nekih vladika; oni su raskolnici i otpadnici - citamo u casopisu - jer idu stopama sadasnjeg vaseljenskog patrijarha Vartolomeja I i sa takvim, porucuju nam sa Fruske gore, mi ne treba da se molimo zajedno »ni u sobi«.

Cudno, bizarno cak, i sva je prilika da se na sve to i ne bi trebalo u ovakvoj prilici ni osvrtati. No u »mudrosti« ovih odvec revnih kaludjera raspoznaju se ideje A. Kolomirosa, grckog spisatelja ciji se spisi kod nas objavljuju mnogo i to »s blagoslovom preosvecenog vladike budimskog g. D. Krstica«. Iza cele ove rabote - prikaz Kolomirosove knjige je nedavno objavljen upravo u Republici - stoje neke nase vladike koje, takvim svojim postupcima, i same produbljuju raskole i u Crkvi i u narodu. Ovakvi revnitelji su nista drugo nego obicna »grupa za pritisak« koja sektaski nadahnuta seje zlo i dubi provalije raskola, ali njihove se ideje i njihova neobicna moc ne bi smeli potcenjivati - te ideje vrse pritisak i na samog patrijarha koji se ocevidno u Bosni nikako ne snalazi u svojoj misiji pomirenja, ali one se vide i iz obracanja grupe od nekoliko stotina svestenika sabacko-valjevske eparhije u kojem se narod poziva da glasa »za one grupe i pokrete koji se bore za obnovljenu Srbiju sa kraljem domacinom na celu«.

Nema nijednog dokaza da je vecina vernika monarhisticki opredeljena; gradjani vernici koji to jesu svoje ce pravo koristiti na odgovarajuci nacin, bez pritisaka, bez apela i harange, koji podsticu raskole u zemlji koja ih je imala i ima ih na pretek; ako Crkva racuna samo na gradjane vernike - i pripadnike SPO kojima to pravo niko razuman ne spori - a odbacuje druge gradjane takodje vernike koji nisu slucajno clanovi SPO, ona pravi - ne bojimo se to slobodno kazati - pogresan racun. No to joj nije prvi put - ovo je samo zlo vreme nasih dubokih raskola, a to ce bojimo se potrajati.

U svakom slucaju, to je neobican znak u vremenu svih srpskih raskola.

Mirko Djordjevic