Broj 174

Tanane niti urbane javnosti

Bez obzira na ishode protesta, ocite su nepovratne tekovine prodora demokratije kao novih oblika urbane javnosti na temeljima lokalne demokratije

Uprkos trenutnim ometanjima i ustuknucima procesa demokratizacije u Srbiji, znacajan iskorak zbio se u najvecim gradovima koji su osvojenu lokalnu vlast krunisali nazivom slobodni gradovi. Epitet »slobodni« izaziva polemike, ali moguce ga je opravdati definicijom koja prevazilazi najmnogoljudnije aglomeracije stanovnika i vezuje se za slojevita znacenja pojma urbano. Asocijacije sa civilizacijskim, civilnim i sa jos citavim nizom primesa prosvecenosti, blagostanja, bezbednosti, postovanja tradicije (i njene obnove) ali i konflikata, prozimanja, multikulturalnosti, demokraticnosti, pluralizma gledista, dijaloga, tolerancije i kompromisa, i jos brojnih svojstava pojma civilis (lat.=gradjanski), iznad svega vezuju znacenja urbanog za gradjanske slobode. Izrazena volja gradjanina za promenama podstaknuta je ovim porivima koji su istovremeno i trajni aspekti vitalnosti i kreativnosti urbaniteta.

Dinamika urbanog jezgra

Ometanje procesa oslobadjanja gradjanina u Srbiji, kao i normalnog uskladjivanja sa preobrazenom slikom savremenog sveta, grceviti ometaci uspevaju da ostvare kontrolom i uzurpacijom instrumenata inace najzasluznijih za preobrazenu sliku sveta: kontrolom elementarnih komunikacijskih tokova, informacionih kanala i glavnih elektronskih medija, najtiraznijih listova, koristeci ih najvise za razlicite oblike propagande. Uz oslonac na »institucije sistema« bivseg, starog, izmicuceg, tvrdog, rigidnog, autoritarnog (socrealistickog) nespojivog sa prirodom novih komunikacijskih mogucnosti, ipak ostaju »spoljni« (izvan neposrednog lokalnog slozenog zivota).

Lokalno, posebno kada ima svojstva konceptualnog sredista (organizujuceg jezgra - Mamfordov termin), obicno urbanog jezgra, cvorista najgusceg neposrednog komuniciranja u velikoj meri licem u lice. Javni skupovi na otvorenom (na tradicijama helenske agore koje nagovestava i znak Saveza slobodnih gradova Srbije) - tribine, neformalne grupe, pa i konverzacioni tokovi pijace, buvljaka, kafica, komsiluka, utakmice, zurki, slava, porodicnih ruckova, razgovora i slicno - nose i svojstva otvorenosti dijaloga, dopunjeno je i lokalnim televizijama, privatnim radio-stanicama i nezavisnim novinama, ma koliko suzenih izvora saznanja.

Pokusaji manipulacije »raspolucenom« centralnom i lokalnom vlascu u Srbiji, komuniciranje obrazaca do krajnosti redukovanih, jednoznacnih cak i po formi i nacinu prezentacije - nedijaloskih - nespojivi su sa demokratskim okolnostima urbaniteta. Ipak, novonastajuce forme taloze se, kao podloga za osvajanje novih sloboda. Urbana jezgra mesta dnevnog boravka gradjana zahtevnija su za informisanje i razumevanje koji se oslanjaju na kriticko znanje. Same okolnosti primene, a narocito proizvodnje znanja iziskuju nesputavanu kreativnost i nedirigovanost ishoda, slobodu, a to su najvise, u nasim okolnostima, naucnoistrazivacki centri, kulturne i umetnicke ustanove, univerziteti, instituti, skole, bolnice, fabrike, pa i vecina novinskih i izdavackih kuca, ali i mnoga druga mesta kreativnih poslenika (citaonice, recimo). Splet komunikacijskih okolnosti, cvorista neometanih tokova informisanja i obrazovni milje bas u urbanim jezgrima uokviruje okolnosti vodjstva i davanja tonaliteta gradjanskom protestu, revoltu zbog uskracivanja prava na izbor i slobodno rasudjivanje, saznavanje, razumevanje. Bez obzira na ishode protesta, ocite su nepovratne tekovine prodora demokratije kao novih oblika urbane javnosti na temeljima lokalne demokratije. Provera iskrenosti nosilaca buducih programa demokratizacije bice merena naspram sposobnosti da ocuvaju ili prosire novostvorene oslonce na koje ce se proces samooslobadjanja nadogradjivati.

Suzavaju se okviri slobode susretanja, okupljanja i organizovanja, potiskuje se starosedelacko stanovnistvo i uopste jeftinije stanovanje i neformalna kultura

Razgradnja i kreacija

Razgradjivanje urbaniteta i ometanje iskoraka ka civilizacijskom, ocitava se i napadima na fizicka tkiva urbanih jezgara, rusenje i preinacavanje inace zapustenih centara gradova strategijom realsocijalisticke kvantifikacije i jednostranog uvecavanja povrh njiva i livada. Nestanak starih kontrola, »puc« i divljanja na mnogim nivoima, »divlja gradnja« i sprega finansijske mafije potpomognute korumpiranim urbanistima, prozimaju »institucije sistema«. Ostaju obesmisljeni poznati metodi iz arsenala urbanisticke teorije, konzervacije, revitalizacije, regeneracije, rekonstrukcije, rehabilitacije kao nijanse i razlicitosti prilagodjavanja nasledjenog urbanog tkiva novim potrebama a kao razrade i artikulacije urbanog procesa proizvodnje prostora. Oslobadjanje ubiranja gradske rente cini zapustene centre atraktivnim za preduzetnike a njihovu jagmu za profitom uobicajeno organizovani gradjani uoblicavaju i navode da se proizvede vrednost, a to treba da cine i zakoni, institucije kontrole, inspekcije. Samoorganizovanima u udruzenja za zastitu grada, vlasnistva, ambijenta i slicno, morali bi da se pridruze i zagovornici profesionalne etike na tradicijama zanatskih, profesionalnih esnafa. U listu razgradjivaca moze da se svrsta i sama gradska vlast, u jagmi za ubiranjem dazbina od poslovnog prostora postaje gurac preinacavanja u poslovne sadrzaje, stvaranjem povrsno (kratkorocno) rentabilnih monofunkcionalnih sadrzaja, uglavnom kancelarija i lokala. Istiskuju se spomenici kulture, ambijenti i simboli »nejasnog« identiteta i duha mesta (genius loci), raznovrsnost sadrzaja, mesta nepredvidivih spojeva i vitalnosti urbaniteta. Suzavaju se okviri slobode susretanja, okupljanja i organizovanja, potiskuje se starosedelacko stanovnistvo i uopste jeftinije stanovanje i neformalna kultura. Ostvarenje brzog i jeftinog profita bez proizvodnje kvaliteta i protivvrednosti ne zauzdavaju sputavajuca delovanja profesionalne, niti neke druge etike, recimo postovanja tradicije, identiteta, ambijenta i slicno, jer profesionalna udruzenja su ogrezla u kolotecine »institucija sistema« i svoju pristrasnost su iskazale svrstavanjem uz gospodare rata a potom i podrskom u kradji izbora. Kljucni zakoni o vlasnistvu, pa i mnogi drugi iz oblasti ljudskih prava jos uvek su iz »onog« sistema. U nedostatku normalne bankarske kreditne potpore tesko je zamisliti rekonstrukciju urbanih jezgara u ostvarenju urbane morfologije sa prepletima atraktivnosti i pretakanja rente u obnovu i podsticaje razvoja urbaniteta.

Trajne tekovine protesta, nastanka slobodnih gradova i samooslobadjanja gradjanina ostvaruju formirane samoorganizovane grupe okupljene oko raznih projekata nevladinih organizacija. Ma koliko postojeci oslonci bili tanani, sve jasnija je vizija demokratske Srbije: ekonomije, ljudskih prava, zdravlja, obrazovanja (pismenosti, osnovne i elektronske) ekologije - urbaniteta.

Milan Prodanovic

Posaljite nam vas komentar