Niska politicka paradigma

Sta se to dogodilo u najvecem gradu juzne Srbije koji pretenduje da postane neka vrsta politicke paradigme Republike i hoce li se tu gde se odigralo budjenje gradjanina iz populistickog sna odigrati i njegova potpuna destrukcija, s naletom isfrustriranih, nacionalistickih snaga

Kada su prosle jeseni bahati gradski oci, naslutivsi katastrofalan izborni poraz, razaslali svoje razbijace da iz izbornih jedinica otimaju glasacke kutije, uspavani i bunovni gradjanin prenuo se iz decenijskog sna, kako bi odbranio ono sto se jos moglo braniti - svoj glas. Posleratni Nis ne pamti toliko gradskog i uljudnolikog sveta na svojim ulicama, koji je tih dana iz sveg glasa branio svoj glas, niti ijednu medijsku kucu, koja se tako hrabro i predano svrstala uz svoje gradjane, kao Televizija »Nais«, tada. Zahvaljujuci ovoj TV-kuci svet je saznavao da postoji neki Nis i u njemu neki ljudi koji ne misle bas kao aktuelne srpske vlasti i koji su spremni za konacan raskid s komunistickim sivilom i na napor da postanu deo evropskog i civilizovanog sveta.

Da je televizija mocan medij ni za koga vise nije nepoznanica, kao ni to da se vecina pobeda, pa i onih politickih, umnogome priprema u medijima. Uprkos tome, nove lokalne vlasti nisu iskazale zavidno snalazenje u organizovanju ovog vaznog segmenta za uspesnost vladanja, pa je zbog finansijskih nesuglasica doslo do razlaza i sa, sada vec kultnom, Televizijom »Nais«, za koju su radikali, inace, iskazali poprilicno zanimanje. Stete nastale zbog malokrvnosti medijskog angazovanja i zbog samog razlaza u vrhu koalicionih partnera nisu vise mogli da nadoknade ni predizborni skupovi, koji su ovde, na skoro paradigmatican nacin, ocrtavali mogucu buducnost Srbije.

Predizborni miting SPO-a podsecao je, s vatrometom, velikim ekranom i sarenim balonima, na nesto skromnije predstave, koje se povodom istih razloga organizuju u demokratskom svetu. Ali glavni akter nije bio previse uverljiv, pa je i posle svega ostalo nejasno kako bi se, u slucaju njegove pobede, resavala kljucna pitanja ove zemlje: Kosovo i ekonomski oporavak.

Za razliku od toga, ono sto se desavalo na predizbornom mitingu koalicije SPS-JUL-ND podsecalo je na zastrasujuce scene iz latinoamerickih diktatura. Tu je nekoliko hiljada staraca, prispelih iz svih mogucih okolina, drhturilo od starosti ili od strasti, ko ce ga znati, dok ih je cuvalo isto toliko batinasa, u uniformama ili crnim koznim jaknama, od isto toliko gradjana raspolozenih da pokazu ciji je ovo grad zapravo. Napetost je sve vise rasla da bi kulminirala kada je predsednicki kandidat levice otpoceo s ukrajanjem svojih pohabanih misli u nesofisticirane recenice, koje su, otprilike, zvucale ovako: »I njima cemo da mahnemo (misli na svoje neistomisljenike) jer treba da uce od nas«. I dalje: »Sacuvali smo zemlju od neprijatelja. Sacuvali smo je i od ovih unutrasnjih (opet misli na svoje neistomisljenike) s kojima cemo se sutra obracunati. Budite uvereni«.

Posle ovakvih predizbornih obecanja izgleda da je, za razliku od prvog predsednickog kandidata, koji je bio neuverljiv, ovaj drugi bio posve uverljiv; svako ko nesto razume morao bi da se zapita koga to drug predsednicki kandidat naziva neprijateljima i s kim ce se on to sutra lako obracunavati? Jesu li to oni koji se u bilo cemu ne slazu s njim, pa su izasli na ulice da ga pocaste zvizducima, ili su to oni koji su vec godinama bez plata, stanova, decjih dodataka, invalidnina, ponizeni i ocajni izasli da mu kazu da im je dosta svega, pa i njega? Ako je tako nije li se onda svojim pretnjama drug kandidat odredio kao covek s velikim brojem neprijatelja, a ako jeste nije li na taj nacin nagnao sve te ojadjene ljude da grcevito traze resenje ne samo za gladovanje, vec i od moguce odmazde, zarad iskazanog nezadovoljstva? Onima kojima dogoreva pod nogama demokratija je isuvise mlaka, nedelotvorna i nedovoljno razumljiva, a varijanta koju zastupa SPO staromodna, mukotrpna i dugotrajna. Njima je potrebno nesto brzo, konkretno i vec sada, pa makar to licilo i na ono zlokobno: »Rad, red i disciplina«!

Sve u svemu, pokazalo se da je oskudno trziste politickih ideja iznedrilo dve najvece biracke grupe. Prvu, koju cine oni koji su jos uvek spremni na gladovanje, pa su se shodno tome opredelili za apstinenciju i drugu, koju cine oni gladovanja siti, pa su zato potrazili onu najblizu, ali i najprljaviju porciju. Sta su trazili to su i dobili! Zacudo, svoj dobitak nisu euforicno proslavili, kako to obicno biva tamo gde se dobija. Naprotiv. Nad gradom se u postizbornim danima nadvila teska tisina. Da li to znaci da je nadu progutala tisina, ili da je u tisini nada, pokazace vreme koje dolazi i koje nas ipak uci da na dela nisu spremni oni koji galame, vec, mnogo pre, oni koji cute.

Zoran Jovanovic